Težak život hrišćana u Severnoj Koreji

David Atkinson trenutno ne spava mirno. Tom protestantskom teologu na umu su hrišćani u Severnoj Koreji. No on trenutno, osim što može da se moli za njih, ne može ništa više da učini. Stanje u Severnoj Koreji za hrišćane, koji se naročito u vreme napetosti uvek prvi nađu na listi progona jer se smatraju državnim neprijateljima i petokolonašima, veoma je teško.

„Reakcionarne snage“

Atkison radi u sklopu organizacije „Otvorena vrata“ (Open Doors), koja se brine o hrišćanima širom sveta, pomaže ih materijalno i duhovno. Ali trenutno je pomoć širom sveta svedena na zajedničke molitve za svoju „braću po veri“ u Severnoj Koreji. Za jesen je najavljen i veliki skup u južnokorejskom Busanu, odakle bi još jednom trebalo da hrišćanima na severu korejskog poluostrva bude poslata poruka: „Niste sami“.

Kao i uvek kada je u pitanju izolovana Severna Koreja, i o hrišćanima u toj zemlji vlada hroničan nedostatak informacija. Zna se samo da je Kim Džong Un, poslednji u dinastijskom nizu, nastavio sa tradicijom progona hrišćana, koji, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice da su vernici, važe kao „reakcionarne snage“. To često znači progon u logore, pa i smrt. Zvanične statistike govore o oko 15.000 hrišćana, od čega su dve trećine protestanti, a jedna katolici. David Atkinson, međutim, smatra da je njihov broj mnogo veći, „najmanje 200.000“.

Susreti u skrivenom

Sve što se o hrišćanima u Severnoj Koreji zna, potiče iz jednog izvora: izbeglica koje su uspele da se domognu Kine koja pruža kakve-takve verske slobode. No iskaze izbjeglica, kako kaže Tomas Širmaher, direktor Međunarodnog instituta za verske slobode, nije moguće proveriti. Može samo da se spekuliše o broju zatočenika radnih logora od kojih su većina političke izbeglice. Na osnovu podataka o radnim logorima, međunarodne zajednice dolaze i do broja zatvorenih hrišćana. „Trenutno se u radnim logorima nalazi 600.000 do 700.000 Severnokorejaca. Procenata hrišćana sa 10 do 12 odsto u tim logorima, uvek je bio stabilan. Tako možemo da govorimo o 80.000 zatočenih hrišćana“, kaže Širmaher koji se poziva na podatke Centra za stanje ljudskih prava u Severnoj Koreji.

„Hrišćani su vlastima trn u oku jer umesto u 'velike' i 'drage' vođe veruju u Isusa Hrista“, kažu u organizaciji „Otvorena vrata“ koja održava i nezvanične kontakte sa hrišćanima u Severnoj Koreji. Država je za hrišćane, kako bi ih imala na oku, dopustila osnivanje četiri župe u Pjongjangu. Van tih župa, hrišćanski život sateran je u ilegalu i svodi se na okupljanja po stanovima, što je izuzetno opasno. Okupljanja zajednica često se održavaju u prolazu, u manjim grupama i na otvorenom. Jer svako okupljanje koje nema veze sa državnim kultom je sumnjivo. „Severna Koreja je od svog suseda Kine naučila kako se verske zajednice drže pod kontrolom“, smatra Širmaher.

Zbog Biblije u logor

No dok je Peking po pitanju ljudskih prava poslednjih decenija otišao ipak korak dalje, Pjongjang je ostao na nivou 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Za slanje u logor dovoljno je malo. Zabeleženi su slučajevi kada je već i samo posedovanje primerka Biblije bio dovoljan razlog za slanje kompletne porodice u logor.

„Postoje čak i svedočenja o tome da su ti hrišćani iz logora nestajali preko noći, što ukazuje na njihovo pogubljenje“, tvrdi sociolog i teolog Širmaher. No i uspešno bekstvo preko 1.400 kilometara duge granice prema Kini, izbeglicama ne garantuje bezbednost. Severnokorejska tajna služba pokušava da na kineskoj strani dođe do izbeglica i vrati ih natrag u carstvo dinastije Kim. David Atkinson čak svedoči o perfidnim akcijama u kojima su sami severnokorejski agenti organizovali „molitve za braću u Severnoj Koreji“. Oni koji bi se odazvali zajedničkim molitvama, više nisu viđeni.

Zbog svih ovih pojava, ljudi angažovani u organizaciji „Otvorena vrata“ već godinama organizuju informativne skupove na kojima ukazuju na teško stanje u Severnoj Koreji. O njihovim delatnostima u samoj Severnoj Koreji, organizacija ne širi informacije, kako hrišćane u toj diktaturi ne bi dovela u dodatnu opasnost.

Autori: Klaus Kremer / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković