Težak put Krima u Rusiju

Sunce sija nad centrom grada u Sevastopolju. Vrućina je, ali ljudi strpljivo čekaju u dugim redovima. Većinom je gužva u bankama ili upravnim zgradama, mada se od nedavno čeka i pred radnjama za mobilnu telefoniju. Ponestalo je SIM-kartica za mobilne telefone, objašnjava čovek srednjih godina, u beloj majici i sa naočarima sa sunce. Ukrajinska mreža mobilne telefonije je na Krimu uglavnom isključena, ko može, pokušava da kupi SIM-karticu nekog ruskog operatera, kako bi izbegao skupi roming.

To je samo jedan od primera - mnogo toga još ne funkcioniše kako treba u "novoj" krimskoj svakodnevici. Puno toga se još uvek improvizuje, privremeno, nedomišljeno. Pet meseci nakon što je Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo na ulicama su još uvek ukrajinski saobraćajni znakovi. A na mnogim vozilima su dojučerašnje ukrajinske zastave na tablicama na brzinu premazane novim, ruskim, bojama: belo-plavo-crveno.

Ukrajinske banke su zatvorile vrata svojih poslovnica, a ruske se na ovom tržištu nisu pojavile - iz bojazni od sankcija Zapada. Malo koji bankomat funkcioniše, kome je potrebna gotovina mora u red ispred nekog od retkih bankarskih šaltera koji rade.

Oni koji su svoj novac imali u nekoj od ukrajinskih banaka, sada moraju da se "bore" za nadoknadu iz posebno za tu svrhu osnovanog ruskog Fonda za kompenzaciju. Načelno je moguće dobiti novac - ali preračunat u ruske rublje. Pri tome je najveći mogući iznos oko 14.500 evra po jednom tekućem računu. I kada čovek na to ima pravo, to je ogromna birokratska avantura, kaže Igor Savčenko. "To je kao igra na sreću, taj fond još uvek ne funkcioniše kako treba, neki se zahtevi obrađuju, a neki ne - niko ne zna zašto." Igor je imao sreću i svoj novac je uspeo da dobije.

Odredište ruskih turista

Na rivi uz Crno more atmosfera je opuštena - tu se kao i ranije šetaju turisti, mada ih je sada manje nego inače. Uglavnom su to posetioci iz Rusije, dok Ukrajinaca više i nema. Jedna od najvećih atrakcija za ruske goste su brodovi legendarne Crnomorske flote, koja je u Sevastopolju još od carskih vremena. Većina Rusa je uverena kako je bila istorijska greška, što je Krim u vreme Sovjetskog Saveza uopšte bio priključen Ukrajini. Ovog leta posebno su popularni suveniri, koji prate temu pripajanja Krima Rusiji: majice sa likom Putina ili sa motivima tzv. "malih zelenih" - vojnika koji su u uniformama bez ikakvih obeležja tokom proleća zauzeli Krim i držali ga pod kontrolom.

Igor Savčenko odmahuje glavom na tu oduševljenost Rusijom. On je Ukrajinac i to će ostati, zadržaće i svoj ukrajinski pasoš, kaže Igor, bez obzira što ga to čini strancem u sopstvenoj zemlji. Zadržavanje pasoša, a time i ukrajinskog državljanstva za Igora znači još jednu dodatnu birokratsku odiseju: on mora da zatraži i dobije dozvolu boravka u svom rodnom gradu. "Ali ja sam ipak Ukrajinac! A osim toga preko univerziteta u Sevastopolju sarađujem na jednom istraživačkom projektu sa institucijama u Beču. Koliko ja znam, Evropska unija ne priznaje to što Krim sada pripada Rusiji." Ovaj 24-godišnjak strahuje da bi sa ruskim pasošem mogao biti isključen iz rada na projektu.

Fudbaleri bez saveza

Na samom kraju grada u toku je fudbalska utakmica dva lokalna tima. Trening kluba "Sevastopolj". Mnogi od ovih četrnaestogodišnjaka sanjaju o profesionalnoj karijeri, na kraju krajeva njihov klub je donedavno igrao u prvoj ukrajinskoj ligi. Ali otkako je Rusija anektirala Krim, ostvarenje tih snova postalo je teže nego pre. "Naša profesionalna momčad više ne postoje. Sada klub pokušava da oformi novu. Naravno da nas sve to plaši", kaže Jaroslav Saicev, jedan od mladića. Nova ruska vlada na Krimu zabranjuje klubu nastavak igranja u ukrajinskoj ligi. A ukrajinski fudbalski savez sprečava prelaz u rusku ligu. Zbog toga su profesionalni igrači napustili Sevastopolj, oni sada igraju u drugim ukrajinskim klubovima.

Ali na Krimu ima puno stanovnika koji se raduju činjenici da sada pripadaju Rusiji. Jedna od njih je Vera Taranova. Ona takođe stoji u jednom od brojnih redova. Ova crvenokosa penzionerka ponosno maše velikom kovertom. Na njoj se vidi ruski državni grb, dvoglavi orao. U omotu je nova, ruska, polisa zdravstvenog osiguranja. Ona je u Rusiji obavezna, a doprinose plaća država. "U Ukrajini se niko nije brinuo za naše zdravlje", uzbuđeno priča ova penzionerka.

To doduše nije baš tačno - i pre je bilo moguće zaključiti regulisati pitanje zdravstvenog osiguranja, samo što ga je svako morao plaćati sam. Za Veru Taranovu je sadašnje stanje očigledni napredak. "Sada se ruska država brine za nas. I sve je besplatno, kao u vreme Sovjetskog Saveza!" Čežnja za boljim, davno prošlim vremenima dominira na Krimu. A Rusija je ta koja to treba da ostvari.“