Telekomunikacije u Srbiji u fazi preloma

Vlada Srbije bi mogla da 25. decembra razmatra taj akcioni plan Ministarstva kojim su utvrđeni rokovi za korake u liberalizaciji tržišta telekomunikacija, razvoj infrastrukture, unapređenje tarifnog sistema i druge oblasti značajne za razvoj tržišta do 2010. godine.

Liberalizacija tržišta fiksne telefonije

Planom koji je objavljen na internet sajtu Ministarstva predviđeno je da u drugom tromesečju 2009. godine budu izdate licence za fiksnu telefoniju, čime bi to tržište u Srbiji bilo i faktički liberalizovano. Ukoliko plan bude usvojen, tokom prva tri meseca 2009. godine trebalo bi da se izradi predlog početnog paketa usluga takozvanog univerzalnog servisa, odnosno usluga koje bi svima trebalo da budu dostupne. Tokom poslednja tri meseca sledeće godine trebalo bi da se odvije prva faza projekta uvođenja interneta u sve osnovne i srednje škole. Rok za razdvajanje dvojnika i digitalizaciju mreže fiksne telefonije je kraj 2009. godine, a tokom poslednja tri meseca 2009. godine trebalo bi da bude regulisana privatnost i bezbednost podataka u elektronskim komunikacijama.

Komercijalizacija EPS-a

Tokom javne rasprave koja je otvorena 25. novembra stručnjaci su izneli stav da je za razvoj telekomunikacija u Srbiji potrebno povećati ulaganja u obrazovanje, učiniti internet dostupnim za siromašne građane i pustiti u rad mrežu optičkih kablova Elektroprivrede Srbije. Bivša ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić ocenila je da bi puštanje mreže EPS-a u komercijalnu upotrebu doprinelo liberalizaciji tržišta i ubrzalo njegov razvoj. EPS ima oko 3.000 kilometara optičke mreže, koja se za sada ne koristi u komercijalne svrhe. Smiljanićeva, koja radi na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kazala je da su potrebna veća ulaganja u obrazovanje u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija jer stručnjaka nema dovoljno.

Internet za siromašne građane

Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković predložio je da se u plan unesu mere koje će omogućiti većem broju ljudi, posebno iz siromašnih slojeva stanovništva, da imaju pristup internetu. On je ukazao da je u Srbiji godišnji rast korisnika mali i iznosi oko tri odsto i da je uočljiv "digitalni jaz" budući da samo 14,6 odsto domaćinstava sa prihodima nižim od 300 evra mesečno koriste internet.

Kako pomoći srpskim proizvođačima TK-opreme?

Načelnik odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za kriptozaštitu Mladen Vratonjić ocenio je da bi vojska i policija trebalo da budu uključeni u izradu planova za raspodelu radiofrekvencijskih opsega i da bi trebalo definisati opsege koji će biti na raspolaganju bezbednosnim službama. Ministarstvo nauke i RTS su takođe izrazili želju da budu uključeni u osmišljavanje koraka za razvoj pojedinih segmenata tržišta. Tokom rasprave je zatraženo da se pruže mere pomoći srpskim proizvođačima telekomunikacione opreme jer imaju oštru konkurenciju velikih svetskih firmi, kao i da se razvije regulativa o elektronskom dokumentu.