Telesna celovitost ili sloboda vere?

Pokrajinski sud u Kelnu nedavno je presudio da je obrezivanje muške dece iz verskih razloga - povreda telesne celovitosti deteta. To je izazvalo ogorčenje Jevreja i muslimana. Nemačka vlada je najavila da će brzo doneti zakon koji će biti po volji kako zagovornika tako i protivnika obrezivanja. Vladi pomaže i nemački Etički savet. Presuda je pokrenula mnogobrojne diskusije pravnika, lekara, roditelja i političara a predstavnici muslimana i Jevreja su je oštro kritikovali. "Ako ovu presudu prihvate i druge važne instance i ako ona bude ugrađena i u zakone, to znači da za najveći deo naše zajednice u Nemačkoj više - nema budućnosti", rekao je Pinhas Goldšmit, predsednik Evropske konferencije rabina. On je ovom izjavom uspeo da pojača pritisak na zakonodavce u Nemačkoj. Goldšmit traži da obrezivanje ne bude kažnjivo.

„Tema nije podesna za brzo odlučivanje“

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele svestan je moralne obaveze zaštite jevrejskog života u Nemačkoj. „Svetu više ne bi moglo da se objasni zašto u Nemačkoj jevrejski sinovi ne smeju da budu obrezani“, bio je komentar Vestervelea na odluku kelnskog suda. Sa tim se slaže i opoziciona političarka iz redova Zelenih Renate Kinast. Ali, ona upozorava da ne treba po svaku cenu tražiti brzo rešenje. „Ja jesam za to da se omogući verski život Jevreja i muslimana u Nemačkoj“, kaže Kinastova, „ali logično je i da moramo da se zalažemo za telesnu celovitost deteta. To nije jednostavan zadatak i nije ni podesan za brzo odlučivanje“.

Koji član zakona je preči?

Većina poslanika Bundestaga podržava nameru vlade da definitivno raščisti pravno pitanje obrezivanja maloletnih dečaka. Ministarka pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger, doduše, smatra i da političari nisu dovoljno kompetentni da donesu definitivnu odluku. Ova liberalna političarka ukazuje na mogućnost da se spornim pitanjem pozabave Savezni sud pravde ili Ustavni sud Nemačke. Sudije bi u tom slučaju morale da pokažu koje osnovno pravo u Nemačkoj ima veću važnost: pravo na život i telesnu celovitost (ugrađeno u član 2 Osnovnog zakona) ili pravo na slobodu vere i upražnjavanja verskih običaja, kao i slobodu savesti i svetonazora (ugrađeno u član 4).

„Deca nisu imovina roditelja ni države“

Pravnik turskog porekla Memet Kilič pozdravio je odluku kelnskog suda. On je poslanik Zelenih u Bundestagu, kao i portparol poslaničkog kluba te stranke za migracionu i integracionu politiku. „Ova odluka nije loša“, rekao je Kilič za Dojče vele: „ja kao musliman i obrezan muškarac u tome ne vidim ništa sramotno. Presuda je podsticaj za razmišljanje koji je logičan u jednoj sekularnoj državi. Moramo da je prihvatimo i o njoj mirno diskutujemo. Ne treba da žurimo sa odlučivanjem. Moramo voditi računa i o pravima deteta. Deca nisu imovina roditelja, ali ni države. Ona su individue i imaju prava.“

„Nije zadatak države da reformiše veru“

Teško je poverovati da će ovaj argument podstaći muslimane ili Jevreje da puste svoju decu da sama odluče da li će i kada će biti obrezana. Ton debate je bio previše oštar, povezan sa pretnjama da će deca ilegalno i u uslovima koji nisu sterilni, ako treba, biti vođena na obrezivanje u inostranstvo.“ Ponekad u donošenju odluka pomaže i - pogled preko granice. U nekim jevrejskim zajednicama u Velikoj Britaniji obrezivanje se vrši samo kao simbolički čin, dok se sam operativni zahvat odlaže za kasnije. Ali, to je odluka koju država ne može da donese u ime verskih zajednica, kako to smatra Folker Bek, šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, koji kaže: „U jednom slobodarskom društvu država ne može da prinudi religije da se reformišu, već ono u šta jedna verska zajednica veruje mora da prihvati kao činjenično stanje.“

Autori: Karin Jeger / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković