Tenkovi na mala vrata?

Prošle godine u novembru Frank Haun, šef nemačkog proizvođača tenkova Kraus Mafaj Vegman (KMW), javno se požalio da se prema toj kompaniji svi ponašaju kao prema ljubavnici: „Svima treba ovo što nudimo, ali niko ne želi da sa nama bude viđen u javnosti.“ No sada se „ljubavnica“ sme venčati. I to s jednim francuskim partnerom.

Spajanje nemačkog porodičnog preduzeća s francuskim konkurentom Nekster je najspektakularnija fuzija u proizvodnji naoružanja u Evropi u proteklih mnogo godina. Tu nastaje evropski div za proizvodnju tenkova s prometom od oko dve milijarde evra, 6.000 zaposlenih i znatno većim uticajem i moći na tržištu.

Ta fuzija je s ekonomskog gledišta razumljiva. No politički u sebi skriva eksplozivni potencijal. Jer, KMW svom francuskom partneru u brak donosi problematični miraz. Reč je o strogim propisima o izvozu oružja koji važe u Nemačkoj.

Oprez, rupe u zakonu!

Ministar privrede Zigmar Gabrijel, koji je nadležan za davanje odobrenja za izvoz naoružanja, na početku svog mandata je najavio da će kod izvoza oružja primenjivati restriktivnija merila nego što je to činila prošla vlada. I održao je reč. Tako je prošle godine propao milijardski posao KMW-a i Saudijske Arabije, jer nemačka vlada nije htela da dopusti prodaju stotina tenkova Rijadu.

Nasuprot tome, Pariz se prema izvozu naoružanja u zemlje koje ne pripadaju NATO i EU odnosi daleko liberalnije nego nemačka vlada. Pa čak i ako nemačko Ministarstvo privrede naglašava da ovaj brak proizvođača tenkova neće imati uticaja na nemačku kontrolu izvoza naoružanja, ne sme se zanemariti zabrinutost da bi se tom fuzijom mogla zaobići nemačka pravila.

Ta zabrinutost ima korene u sporazumu iz 1972. godine. Tada su nemački ministar odbrane Helmut Šmit i njegov francuski kolega Mišel Debre potpisali sporazum prema kojem obe države imaju odrešene ruke kod zajedničkih projekata u naoružanju.

Politika naoružanja na ispitu

Još uvek se ne proizvode zajednički proizvodi dve kompanije i to će još neko vreme tako i ostati. A do tada se nemačka politika mora pobrinuti da sporazum iz 1972. danas više ne bude relevantan.

Ukoliko to ne uspe, nemačka vlada više ne bi sama kontrolisala izvoz nemačkog oružja. A za industriju naoružanja bi se tako stvorio presedan nakon kojeg bi mogla da usledi prava lavina fuzija preduzeća. Mnogi manji proizvođači naoružanja već duže vreme traže partnere kako bi smanjili svoju zavisnost od nacionalnih budžeta za odbranu. S obzirom na mnoštvo starih i novih kriznih žarišta, svetska potražnja za oružjem se ni idućih godina neće smanjiti.

Naprotiv.