Tereti generacije roditelja
26. decembar 2018.
„Ne želim da nosim nečiji teret i da rešavam probleme koje su drugi napravili. Treba da nas puste da živimo. Da, moramo znati šta je bilo u prošlosti, ali gledati ispred nas. Ljut sam što, kad krenemo da se suočavamo sa prošlošću, mi brojimo krvna zrnca. Nemam snage više – a imam 24 godine – da se nosim sa teretima koje je moj stari ostavio kući kad je otišao da radi u inostranstvo“, ispričao je Azem Kurtić.
Ovaj mladi sarajevski novinar već dve godine zaredom učestvuje u projektu DW Balkan Booster čija je ideja jednostavna – mladi sa Balkana se posećuju međusobno, ispituju svoje i tuđe predrasude, i prave reportaže za društvene mreže DW.
Ove godine je crvena nit tih susreta bilo upravo suočavanje sa prošlošću. Ukupno 14 učesnika iz osam zemalja podeljenih u sedam tandema – više od 250 reportaža i preko tri miliona gledalaca. I na kraju specijalna emisija koju je DW u Sarajevu snimio u saradnji sa BHRT, a gde je govorilo četvoro učesnika projekta.
„Ne želim da zvučim grubo, ali stvari će se promeniti kad umru generacije koje su u našim godinama bile u ratu. Kada ti ljudi koji su prošli traumu i prenose je kolektivno na nove generacije, vladaju i glasaju, budu pod zemljom“, dodao je Azem koji je ove godine posetio Čapljinu i Split. „Možda nam je neznanje spas. Da se pokrijemo preko očiju, zapušimo uši da ne čujemo šta nam političari govore i onda nekako napipamo put dalje.“
Novinar iz Šapca Filip Lukić je u okviru Boostera prvi put bio u čisto albanskoj sredini, u Uroševcu. „Svi prateći problemi su zapravo zasnovani na nacionalnim epovima. Na ulicama Kosova će svi reći kako su siromašni i kako se teško živi, ali će se uvek vratiti na to kome pripada teritorija i ko se prvi tamo naselio“, rekao je Filip. „Ja sam imao šest godina kada je Milošević pao sa vlasti. A već smo u podređenom položaju jer imamo početnu poziciju jer treba da preuzimamo i ispravljamo nečije greške. Ti isti nas vuku unazad.“
Dramaturg i novinar iz Osijeka Srđan Sandić je u okviru projekta imao priliku da poseti Vranje. On ipak nema toliko razumevanja za svoju i mlađe generacije: „Ne bih ja toliko amnestirao mlade. Danas više izgovor da nešto ne znaš ne drži vodu. Na toliko načina gotovo besplatno možeš imati pristup znanju“, naveo je on. „Svi ti naši narodi su nekako pomireni sa situacijom koja je duboko nepovoljna po njih. Mazohistička kultura je omniprezentna.“
„U našim udžbenicima nema događaja iz devedesetih, tu se knjige završavaju“, rekla je novinarka iz Nikšića Jelena Kontić koja je u okviru projekta boravila i u Tirani. „Mladi imaju danas puno više alata da se obrazuju, prošire vidike. Više nisu uslovljeni jednim medijem, pričom iz kuće ili pričom komšinice.“
Bilo je reči i o benignim predrasudama – da li su Bosanci glupi,a Crnogorci lenji? – o ekološkim problemima, kao i odluci koja je pred mladima i ne tako mladima – otići ili ostati? Celu emisiju pogledajte u gornjem videu ili na Jutjub kanalu DW na srpskom.