Termoelektrana Ugljevik 3 ugrožava sela

Plan eksproprijacije za potrebe novog rudnika Ugljevik Istok 2 obuhvata mesne zajednice Ugljevik selo, Stari Ugljevik, zatim delove povratničkih mesnih zajednica Janjari, Atmačići, Glinje i Srednja Trnova. Da li će meštani sačuvati svoja imanja ili će već 2015. godine 2.760 hektara zemljišta pripasti kompaniji "Comsar Energy RS", u kojoj deset odsto vlasničkog udela ima Vlada RS, a devedeset odsto ruski biznismen Rašid Serdarov?

Gde da nastavimo život?

"Ovde nikad, pa ni sad, nije pronađen ugalj, ali sad valjda žele naša imanja za odlaganje jalovine (zemlja koja se ukloni sa naslaga uglja, op.a.). Obuhvataju previše i nepotrebno, pa se čini da se neke stvari namerno rade. Imam porodicu, imam kuću, stoku i 20 dunuma zemlje. Mi smo se ovde vratili nakon 2000. godine. Vratio sam se, obnovio imanje i neću više nikuda da idem. Pare nisu važne jer, ako nam uzmu imanja, gde da idem, gde da radim i nastavim život?", pita se Mirsad Valjevac, meštanin sela Janjari. Ovo selo biće prepolovljeno ukoliko se eksproprijacija uradi.

Valjevac je jedan od 500 potpisnika peticije i prigovora upućenih načelniku opštine Ugljevik, Vasiliju Periću (SDS) i Vladi RS. Povratnici su jedinstveni u nameri da sačuvaju sela u kojima živi oko 2.600 ljudi. Vahid Hadžić, stanovnik Srednje Trnove, kaže da bi njegovo selo ostalo bez najbolje zemlje. "Upotrebićemo sva zakonski dozvoljena sredstva uz pomoć stručnjaka rudarske i pravne struke. Po zanimanju sam mašinski tehničar, ali posla nema. Živim od poljoprivrede, kao i stanovnici ova četiri sela. Ako budemo morali napuštati svoj zavičaj, niko do sada nije rekao gde ćemo se preseliti, od čega ćemo živeti, tako da nam je ovo jedini put. Ostati tu gde jesmo", kaže Hadžić.

Vratiti se u okvire struke

Senija Bubić, članica Glavnog odbora SDA, u Atmačićima ima roditeljsku kuću i imanje. Planom eksproprijacije obuhvaćeno je celo selo i sva imovina. Kaže da poznaje suštinu ovog problema koji se, tvrdi, može rešiti zakonskim putem.

"Sve bi počelo već 2015. godine i ako bageri uđu na ove prostore, sve je gotovo. Plan eksproprijacije je preširok. Izvorna istraživanja iz 80-ih godina prošloga veka nikada nisu obuhvatala ovo područje. Potrebno je eksproprisati manje od 1.000 hektara, a koncesija obuhvata oko 2.500 hektara. U ovoj novoj dokumentaciji nedostaje skoro sve što zakon podrazumeva. Želimo to vratiti u okvire koje traži struka i koji su normalni. Očekujemo odgovor Vlade RS na naš prigovor i pokušaćemo da postignemo što je više moguće u ovakvoj situaciji", kaže Senija Bubić.

Korektan odnos načelnika opštine Ugljevik

"Ukoliko bi se stanovnicima ovih mesnih zajednica izuzelo zemljište, to bi bio veliki problem. Meštani bi ostali bez posla i egzistencije, jer se uglavnom bave poljoprivredom. Neophodno je voditi računa o prioritetnom zapošljavanju ljudi čije zemljište bude eksproprisano. Inače, u narednom periodu trebalo bi, u okviru zakonskih propisa, na nivou BiH i entiteta definisati oblast zapošljavanja i zastupljenost stanovništva u državnim preduzećima i institucijama", izjavio je načelnik opštine Ugljevik, Vasilije Perić.

Povratnici kažu da načelnik ima korektan odnos prema ovom problemu, ali da nema veliki uticaj na realizaciju zacrtanih planova. Tvrde da mnogo toga nije urađeno po procedurama, te da zagovornike eksproprijacije nije briga kako će se sve odraziti na lokalnu zajednicu. Ističu da je sve u rukama Vlade RS, ali da niko i ne pominje prioritetno zapošljavanje. Ali, kako stvari stoje sa zapošljavanjem, govori primer porodice iz Starog Ugljevika, zaselak Jablani.

Pet puta se selili

Mara i Božidar Tomić iz Jablana u svom životu pet puta su se selili zbog širenja rudnika postojeće termoelektrane Ugljevik 1. Stari Ugljevik odavno je pust, a stari, kao i novi planovi eksproprijacije obuhvataju i Jablane.

"Ako se ponovo budemo selili, to će mi biti šesti put. Mnoga imanja oko nas odavno su isplaćena, ali su ljudi dobili posao. Mi živimo isključivo od poljoprivrede, ali sad ne znam gde ćemo dalje", kaže Božidar Tomić (75). Njemu je penzija od 460 konvertibilnih maraka (KM) pre nekoliko godina smanjena na 200 KM. Mara kaže da je teško živeti od takve penzije i ono malo prinosa što ova škrta zemlja da.

Njihov sin Milan je demobilizirani borac Vojske RS. Neoženjen je i nema posao. Tvrdi da se u postojećoj termoelektrani i rudniku zapošljava po stranačkoj liniji (SNSD), ali da je i tim putem teško doći do posla jer je premalo radnih mesta. Upoznat je sa aktuelnim planovima.

"Od nekih porodica već su tražili 100 dunuma za mašinski park, ali se nisu mogli dogovoriti oko cene. Mnogi domaćini misle da je premalo 2,5 KM za kvadratni metar zemljišta i 500 KM za metar kuće. Ljudi nisu radi da idu odavde, naročito pod ovakvim uslovima. Niko ništa ne govori od čega bismo živeli, gde bismo živeli. Sad pominju da se možda neće ni raditi eksproprijacija, da je žila duboko, da se ne bi isplatilo. Ali, ako stane Komsar, kasnije će se svakako postojeći rudnik proširivati", kaže za DW, Milan Tomić.

Kolonijalno zaposedanje

U septembru prošle godine premijerka RS Željka Cvijanović je izjavila: "Investitor Rašid Serdarov je ulažući u izgradnju bloka tri Termoelektrane Ugljevik započeo veliki investicioni ciklus čija je vrednost 750 miliona evra. Započeli su pripremni radovi na TE Ugljevik i investitor je, prema našim informacijama, uložio više od 50 miliona evra i nastaviće da ispunjava predviđeni plan. Ova investicija nikako ne ugrožava postojeću termoelektranu Ugljevik. Novi objekat (Ugljevik 3, op.a.) će omogućiti upošljavanje od nekoliko stotina do 1.000 ljudi i cenim ovaj veliki investicioni poduhvat gospodina Serdarova, koji je najveći privatni investitor u RS."

Međutim, profesor Aleksa Milojević, direktor Ekonomskog instituta u Bijeljini, tvrdi da se radi o kolonijalnom zaposedanju prirodnih bogatstava. Prve štete osetili bi meštani okolnih sela, a potom cela RS. On ne vjruje da će se izgraditi termoelektrana Ugljevik 3, snage 600 MW, dvostruko snažnija od postojeće termoelektrane Ugljevik 1.

"Da se htelo graditi, nastavila bi se sa Slovencima izgradnja TE Ugljevik 2, koja je pre rata započeta. Međutim, ova vlast se zalaže za najnepovoljniji oblik stranog investiranja koji umesto koristi donosi samo ogromne štete. I tu je upravo suština ove organizovane prevare. Nije cilj izgradnja posebne privatne termoelektrane sa posebnim rudnikom", kaže profesor Milojević i dodaje: "Cilj je sasvim drugi. Potrebno je ekonomski uništiti postojeću termoelektranu pre isteka njenog tehnološkog veka. Nakon toga preuzeo bi se postojeći rudnik kao prvi korak u preuzimanju cele Elektroprivrede RS. To je osnovni cilj kojem se teži i koji se uporno ostvaruje uz pomoć domaće vlasti."

Autor: Emir Musli
Redakcija: Jakov Leon