Teror truje misli

Teror ovakvih razmera nas ostavlja bez reči - svejedno da li dolazi s leva ili s desna, svejedno da li su počinitelji fundamentalisti ove ili one religije, da li se radi o organizovanoj grupi ili nekom poludelom pojedincu. A žrtvama je pogotovo svejedno za koju ideju ili u ime čega su oni ubijeni ili ranjeni. Žrtve terora su nedužne. I upravo je to ono što teror čini tako odvratnim - sasvim svejedno ko je počinitelj.

Teror se osim toga odlikuje svojim delovanjem i na krug izvan neposrednih žrtava. Teror, naime, proizvodi strah. Čovek se pita: da li su grad u kojem živim, avion kojim letim ili priredba koju želim da posetim možda sledeći ciljevi napada? Političari uvek kažu da mi ni u kom slučaju ne smemo da promenimo naše ponašanje iz straha od terorističkih napada. Jer to bi značilo da je teror već pobedio. I to je tačno.

Teror truje naš način razmišljanja!

Ali teror stvara još i veći strah - strah od mogućih počinitelja. Da li je moj sused ili čovek koji stoji pored mene u tramvaju možda opasan? Možda zato što nosi bradu? Ili zato što je drugačije obučen? Možda zato što izgleda kao musliman, ili naprosto kao stranac? Tu se sasvim jasno vidi: teror truje naše misli, naš način razmišljanja! Strahovi proizvode predrasude, a ekstremni strahovi čak i fobije. To se ne sme dozvoliti u slobodnim, demokratskim društvima!

Kao što već i poslednji izborni uspesi stranaka koje su neprijateljski raspoložene prema muslimanima ili strancima u mnogim evropskim zemljama pokazuju, tako su i prvi sati nakon terorističkih napada u Norveškoj ukazali na to u kojoj meri je mišljenje u Evropi već zatrovano. Sve se tako lepo uklapalo u unapred stvorenu sliku: Norveška učestvuje u vojnoj misiji međunarodnih snaga u Avganistanu i u vazdušnim napadima NATO-a u Libiji. Pa jasno je da kao bombaš u vladinoj četvrti u Oslu u pitanje dolazi samo neki musliman. Dva i po sata kasnije masakr u omladinskom kampu - zaključak je jasan: zar gotovo istovremeno ubijanje na više različitih mesta nije oduvek bio zaštitni znak Al Kaide?

Teror - odvratan i vredan prezira

Pa čak ni nove vesti koje su sinoć (22.7.) tokom večeri stizale nisu tzv. stručnjake za pitanja terorizma, koji su svoje stručno mišljenje davali u udarnom programu nemačke televizije, mogle da poljuljalju u njihovom uverenju. Kao na primer to da je počinitelj uhvaćen i da ima norveško državljanstvo. Odgovor je glasio: pa to su u međuvremenu dobili mnogi muslimanski useljenici. Ili druga vest, da je počinitelj plavokos i plavook. Odgovor: pa to je sigurno neki Norvežanin koji je konvertirao u islam. Posebno su konvertiti uvek radikalne pristalice neke vere - u Nemačkoj je to poznato barem otkako je pre četiri godine otkrivena teroristička tzv. "Grupa iz Zauerlanda".

Šta li su brojni muslimani koji mirno žive u Nemačkoj osećali dok su pratili takva izlaganja na nemačkoj televiziji? Lako je razumljivo da se verovatno nisu osećali prihvaćenima, već upravo suprotno: odbačenima iz društva. To su takođe trenuci kada lako može doći do trovanja misli i mišljenja.

U međuvremenu znamo da uhvaćeni i verovatni počinitelj nije nikakav musliman, već vrlo verovatno radikalan hrišćanin. Za bilo kakve druge zaključke je još prerano. Ali jedno je sigurno: teror je odvratan i vredan svakog prezira. Pre svega zbog žrtava. Ali i zbog toga što on tako izrazito truje misli.

Autor: Feliks Štajner, Prevod: Zoran Arbutina
Odg. urednica: I. Ivanović