Teror u Moskvi

Zašto sada? I zašto na taj način? Svakim napadom na „meke ciljeve“ – vozove, pijace, bazene, teroristi – kao i ovog puta – žele da izazovu što veći strah u svakodnevnom životu. Nema Moskovljanina koji se kad-tad ne vozi metroom. Ali, poruka je suptilnija, a atentat perfidniji. Stanica Park kulture, gde je eksplodirala jedna od bombi, nalazi se ispod Parka Gorki, oaze slobodnog vremena iz Staljinovih dana, gde su šetali i provodili se trudbenici u slobodno vreme. Iznad stanice Lubjanka je sedište tajne službe FSB.

Tako u prvi plan dolazi institucija koja je ne samo jedan od glavnih profitera sukoba, nego i jedan od izvora nasilja na Kavkazu. Iz dana u dan u Ingušetiju i Dagestan putuju tajni agenti koji učestvuju u dobro plaćenim specijalnim operacijama protiv pobunjenika – u tim operacijama nestaju nevini, priznanja se iznuđuju mučenjem, pljačkaju kuće, zastrašuju borci za ljudska prava i – mržnja neprestano raste.

Može i drugačije

Osim toga, teško je zamisliti logistiku za prenos oružja, eksploziva ili zarobljenika bez saučesnika u organima bezbednosti. Kada, dakle, predsednik Medvedev govori o Kavkazu kao najvećem unutrašnjem problemu Rusije, kada govori o „besprimernoj“ korupciji, nasilju i klanovskoj privredi onda je sve to i posledica politike koja se predugo oslanjala isključivo na silu.

Pri tom je sve trebalo da bude drugačije. Od pre nekog vremena Kremlj obećava veću fleksibilnost, a manje strahota, investicije, umesto specijalnih operacija. Zato je Medvedev podstakao predsednika Ingušetije Junusa-Bek Jevkurova da se izvinjava porodicama žrtava, pomaže u otklanjanju krvne osvete, nudi amnestiju svima u „šumi“ koji nisu počinili velike zločine.

Slično postupa i nedavno imenovani predsednik Dagestana Magomedsalam Magomedov. Novi izaslanik Medvedeva za Kavkaz Aleksandar Hloponin ne zna još mnogo o suptilnostima međunacionalnih odnosa u tom području i komplikovanoj hijerarhiji lojalnosti porodici, klanu, narodu. Ali, on je bio menadžer u Sibiru i ni tamo nije bilo jednostavno. Sada namerava da unapredi turizam i poljoprivredu na Kavkazu i stvori povoljnije uslove za investicije. Posle svih godina u kojima je Kremlj stoički posmatrao opadanje svog uticaja, kulturno otuđenje i nasilje, ove oprezne promene nisu samo priznanje neuspeha dosadašnje politike, nego i pozitivan pomak u pravom smeru.

Sumnje u uspeh

Istina, sumnje u uspeh te strategije nisu od juče. Prošle godine teško je ranjen u atentatu jedan od vesnika nade, ingušetijski predsednik Jevkurov. Broj mrtvih i otetih u malim republikama dostigao je rekordni broj. U Groznom, u susednoj Čečeniji, gde gvozdenom rukom vlada Ramzan Kadirov, pojavili su se čak atentatori-samoubice na biciklima.

Naoružanu ilegalu već izvesno vreme ne čine samo sekularni separatisti koji se bore za slobodnu Čečeniju. Od pre tri godine borci kao cilj ističu kalifat - državu Božju od Kaspijskog do Crnog mora. A džihad je put do stvaranja te države. Uključivanje bivših boraca u civilni život, privredna obnova, budućnost za mlade koji su trenutno potrebni samo u džamijama – sve je to veoma teško ostvariti. Naime, prema mišljenju stručnjaka na Kavkazu više ne postoji privreda u klasičnom smislu kao spoj proizvodnje, trgovine i usluga. Bez pomoći Moskve republike na jugu ne bi preživele ni nedelju dana. Ali, čak ni privredni uspon ne garantuje da će božji ratnici izgubiti privlačnu snagu.

Kao i mnogi raniji napadi, ni napad prošle nedelje u moskovskom metrou neće biti do kraja rasvetljen. Ali jedno je jasno – najvažniji igrači nisu zainteresovani za rešenje kavkazskog problema i okončanje sukoba“, piše list „Zidddojče cajtung“.

sz/nb/sb