Teroristička pretnja na Kosovu

Sociolog religije Ismailj Hasani smatra da je krajnje vreme da istražni organi i Ministarstvo unutrašnjih poslova „raščiste situaciju, utvrde o čemu se zapravo radi, ali i stepen odgovornosti nadležnih“. Ipak, taj univerzitetski profesor ne smatra da je reč o „uticaju islamskog fundamentalizma“ – to je, po njemu, „preoštra kvalifikacija“. „Radi se o pojedinim, tzv. 'pogonima', u kojima se ljudi regrutuju po različitim osnovama. Očigledno je da se radi o veoma rafiniranom obliku delovanja tih grupa koje su, nažalost, deo kosovskog društva“, kaže profesor Hasani.

Najnovije hapšenje na Kosovu samo je još jedan u nizu primera koji pokazuju koliku opasnost na Balkanu predstavljaju radikalizovani borci koji se vraćaju sa sirijskog ratišta. Samo sa Kosova, kako se nezvanično tvrdi, protiv sirijskog režima borilo se ili se bori njih između 100 i 150. Među njima je i Genc Seljimi, jedan od šestorice uhapšenih, za koga se sumnja da je jedno vreme ratovao u Siriji. Nakon povratka na Kosovo, kako su preneli neki mediji, počeo je da preti pripadnicima nekih državnih institucija.

Mogući sukobi među muslimanima

Za mnoge, pa i profesora Hasanija, sve to je donekle očekivano. Nakon rata na Kosovu 1998-1999, osetno je porastao broj onih koji islam praktikuju na način koji nije tradicionalan na tim prostorima: prepoznatljivi su po bradama i kratkim pantalonama, a žene po feredžama, neke, na primer, kao u Pakistanu. Niko ne zna koliko ih tačno ima, ali se spominje čak i brojka od oko 50.000.

Sve veći broj kosovskih muslimana iz redova svih nacionalnih zajednica, uznemiren je zbog toga i u njima mnogi vide opasnost, koja bi čak mogla da izazove i neke moguće sukobe među muslimanima u budućnosti. Među njima je i Enver Baftiju, dugogodišnji imam i profesor istorije iz Prizrena: „Oni otvaraju put za podelu i lošu budućnost u ovom delu Balkana. Mislim da je to loše za budućnost naše dece i omladine.“

Zabrinut je i Florijan Čehaja, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije: „Na osnovu dosadašnjeg iskustva smatram da naše institucije nisu ni približno spremne da u potpunosti stave pod kontrolu te grupe.“

Bez političkih posledica?

Petrit Seljimi, zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, kaže da oni prate situaciju u Siriji i upozoravaju na eventualne posledice po kosovske građane na tom području. Ali, podseća, „Vlada i kosovski muftija jasno su rekli da oni nemaju šta da traže u Siriji. Znamo da tamo boravi mali broj Kosovara, koji su na različitim stranama. Tamo ima i ljudi iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Makedonije, Albanije, sa Kosova, ali i iz cele Evrope. Oni u Siriji ratuju zbog različitih motiva, od plaćeničkih do čisto ideoloških. Zato ne verujem da će se o Kosovu stvoriti drugačija slika od one koja postoji o drugim balkanskim i evropskim zemljama čiji građani, nažalost, učestvuju u sirijskoj tragediji.“

Oglasilo se i predsedništvo Islamske zajednice Kosova. Ono je u svom saopštenje osudilo pretnje Kosovskoj policiji, kao i odlazak na sirijsko ratište: „Narod Kosova podržava pravednu borbu sirijskog naroda, ali odlazak na sirijsko ratište u ime borbe za islam, ne samo da nema nikakve veze sa verskim principima, na šta se pozivaju pripadnici nekih nepoznatih organizacija, nego, na nesreću, produžava život Bašara al Asada i patnju sirijskog naroda.“

Međutim, kako je prenela Kosovska televizija KTV, „sin muftije Naima Trnave preko interneta je izjavio da se 'nosi mišlju da ide i ratuje u Siriji'.“

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković