Tesna veza korupcije i nejednakosti

Šta je zajedničko gradonačelniku nemačkog Regensburga Joahimu Volbergsu, sinu predsednika Ekvatorijalne Gvineje Teodoru (poznat još kao Teodorin), finskom policajcu Jariju Araniju i bivšem južnokorejskom predsedniku Parku Geunu Hjeu? Odgovor je sledeći: svi oni sumnjiče se za korupciju.

Koliko je u celom svetu raširen trend korupcije, potvrđuju i razlike pomenutih zemalja, osoba i slučajeva korupcije. „Ako poredimo sa prethodnom godinom, situacija se u mnogim zemljama pogoršala, a ne poboljšala. I to je ono što zabrinjava“, kaže za DW direktor istraživačkog sektora u Transparensi internešenalu Fin Hajnrih.

Novi Indeks korupcije koje su objavile organizacije koje se bore protiv korupcije, dokazuje još jedan trend koji brine eksperte: vlade širom sveta govore o tome kako žele da suzbiju korupciju, ali to su mahom samo prazne reči.

„Vlade znaju šta javnost i banke žele da čuju i to govore, ali reči ne slede i dela“, kaže Hajnrih, koji je zajedno sa svojim timom radio na obradi podataka za Indeks korupcije. Izvori su bili eksperti i procene instituta i trustova mozgova iz celog sveta, kao na primer: Svetska banka, Fondacija Bertelsman i međunarodna Nevladina organizacija Fridom haus.

Hajnrih takođe uočava vezu između korupcije i socijalne nejednakosti. To nije trend, kaže, koji se vidi samo u nekim zemljama, već je u pitanju globalni fenomen. „Za mene kao istraživača bilo je iznenađujuće koliko je tesna veza između korupcije i nejednakosti. No, one idu ruku pod ruku i prave đavolji krug sa sve više korupcije i sve većom nejednakošću.“

U korupciji nema žrtava – samo počinilaca

Dva najbolja oružja protiv korupcije jesu budna javnost i slobodni mediji, kaže Hajnrih i navodi primer Brazila, zemlje u kojoj su građani prošle godine izašli na ulice kako bi protestovali protiv korupcije.

I opunomoćenik za korupciju u nemačkoj pokrajini Šlezvig Holštajn, Hans-Verner Roge je u svom poslu upućen na zajedničku akciju sa građanima. Građani su mu protekle godine prijavili 64 slučaja korupcije od kojih je 22 predao sudskim organima. On kaže da mu informanti korupciju mogu prijaviti anonimno ili u poverenju, u telefonskom razgovoru ili elektronskom poštom. Često se događa, kaže Hajnrih, da informanti imaju problem kako da pravilno klasifikuju informacije. „Jer, ne zovu vas osumnjičeni za korupciju ili oni koji sa njima sarađuju, već ljudi koji primete u okruženju neke osobe nešto što smatraju čudnim, sumnjivim ili možda i kriminalnim.“

Hans-Verner Roge proverava informacije i u slučaju da postoji osnovana sumnja prosleđuje ih Državnom tužilaštvu. Roge procenjuje da poznat postane tek svaki desti slučaj korupcije. Najčešće nema svedoka ili je teško dokazati, jer i oni koji daju i oni koji primaju mito imaju interesa da to ostane u tajnosti.

„U korupciji postoje samo počinioci: kažnjivi su i oni koji daju i oni koji primaju mito. Što znači da tu nema žrtve i da ni jedan, ni drugi nemaju interesa da odu u policiju i prijave slučaj.“

Kao posebno sklone korupciji, Roge vidi građevinske firme, odnosno kompletnu građevinsku branšu, gde preduzetnici ili javne uprave kupuju imovinu ili usluge, ili pak dozvole za gradnju.“

Šteta prouzrokovana korupcijom svake godine je ogromna, navodi Fin Hajnrih iz Transparensi internešenala. On kao primer navodi zgrade osigurane od zemljotresa u Italiji, koje su zbog korupcije loše građene i koje su se srušile u prošlogodišnjem zemljotresu. Drugi primer je tekstilna fabrika u Bangladešu, Rana Plaza koja je podignuta na tri sprata bez građevinske dozvole i provere statike.

„Korupcija zna da bude smrtonosna, a takođe znamo i da korupcija javne buđžete staje mnogo novca, koji odlazi negde drugde“, kaže Hajnrih. „Ubeđeni smo da je korupcija jedan od najvećih problema s kojima se svet suočava.“

Transparensi internešenal je objavio listu indeksa korupcije u svetu za 2016. godinu prema kojoj se Srbija nalazi na 72. mestu, Bosna i Hercegovina nalazi na 83, Hrvatska na 55. Mestu, dok je Kosovo najlošije plasirano u regionu i nalazi se na 95. mestu. Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenija je „najbolje plasirana“ i nalazi se na 31. mestu. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 177 zemalja. Na poslednjem mestu, sa najvišim stepenom korupcije, je Somalija; dok prvo mesto zemalja sa najnižim indeksom, dele Danska i Novi Zeland.