Hafiz Ibrahim je imao 16 godina, kada je u dvorištu jednog zatvora u Jemenu stao pred streljački stroj. Egzekucija je bukvalno u poslednjoj sekundi zaustavljena. Nova je bila predviđena posle dve godine, 8. avgusta 2007, ali Ibrahimu je pošlo za rukom da, pomoću mobilnog telefona koji je prošvercovan u zatvor, obavesti „Anesti internešnal“ (Amnesty International). Ta organizacija intervenisala je kod predsednika Jemena i – pogubljenje je ponovo odloženo. Krajem 2007, Ibrahim je pušten iz zatvora jer je dokazano da nije kriv. Posle toga postao je advokat koji se zalaže za maloletnike koji u Jemenu čekaju da se nad njima izvrši smrtna kazna.
Simptom kulture nasilja
Zašto je ova priča važna? Ona pokazuje da 10. oktobar nije uzalud proglašen Međunarodnim danom protiv smrtne kazne. Naravno, postoji mnoštvo sličnih međunarodnih dana. Međutim, angažovanje protiv smrtne kazne je nešto drugo – ono donosi spas ljudskim životima.
U stvari, dosadašnja borba protiv smrtne kazne ima uspeha: 140 država neće je primenjivati najmanje deset godina. Prošle godine su još četiri države izbrisale smrtnu kaznu iz svog zakonodavstva. I u Sjedinjenim Američkim Državama raste skepsa prema takvom kažnjavanju, u kojem mnogi s pravom vide „simptom kulture nasilje, a ne rešenje za nju“. Ipak, u šest američkih država vrše se pogubljenja. Prošle nedelje je u Teksasu pogubljen pedesetosmogodišnji Berni Fuler. U toku prošle godine izvršeno je 28 smrtnih kazni. Međutim, u to nisu uračunate vansudske egzekucije dronovima.
Utrostručenje egzekucija
Ono što je stvarno zabrinjavajuće jeste činjenica da sve više država obustavlja ubijanje vešanjem, giljotinom, električnom stolicom ili injekcijom otrova, a broj pogubljena raste. U Kini se ne zna tačan broj egzekucija, ali procenjuje se da ih je na hiljade. „Islamska država“ je, prema tim procenama, pogubila oko 4.000 ljudi. Zvanično je, međutim, objavljeno da su druge države pogubile 1.634 osobe. To je trostruko više u odnosu na godinu 2014! Najveći udeo imaju tri države – na Iran, Pakistan i Saudijsku Arabiju otpada 90 odsto egzekucija.
Još više zabrinjava rasprava u nekim državama o ponovnom uvođenju smrtne kazne. To se naročito odnosi na Tursku posle propalog vojnog udara. No i mađarski premijer Orban javno koketira s tom idejom. U Tadžikistanu se za to izjasnio državni tužilac, a čak i u Izraelu postoji debata o ponovnom uvođenju smrtne kazne.
Linč na Filipinima
Novi filipinski predsednik Rodrigo Duterte se na nepodnošljiv način stavlja iznad osnovnog prava čoveka na život. Za svega sto dana otkako je preuzeo dužnost, on je u filipinskom policijskom aparatu ustanovio pravo linča: policijski odredi smrti naprosto bez sudskog procesa ubijaju preprodavce droge i one za koje tvrde da to jesu.
Sve to pokazuje da standardi zaštite ljudskih prava nisu samorazumljivi. Mora se trajno boriti za njihovu primenu – pa i sredstvima kao što je „Međunarodni dan protiv smrtne kazne“.