Tiha diplomatija Nemačke

Rotah-Egern, živopisni gradić na nemačko-austrijskoj granici, nije slučajno izabran za mesto trodnevnih razgovora. „Ne mora baš sve da završi u javnosti“, kaže Manfred Grund, poslanik nemačkih demohrišćana (CDU) i predsedavajući Nemačko-moldavskim forumom. Da bi se ostvario pomak u rešavanju spora, koji traje već 20 godina, potrebni su kontakti koji bi ulili nadu i poverenje.

Predmet spora je 100 kilometara duga obala uz reku Dnjestar. Ta teritorija se u ratu 1992. godine odvojila od Moldavije. Stanovništvo koje u Transnjistriji uglavnom govori ruski, nije želelo da prihvati tadašnji pokušaj da se Moldavija prikloni Rumuniji. Danas u tom području živi oko 500.000 ljudi. Transnjistrija prema međunarodnom pravu pripada Moldaviji. Ona uspeva da preživi samo zahvaljujući pomoći iz Moskve. Čak i to što su Rusi tamo stacionirali svoje trupe, smatra se delom pomoći. Drugim rečima, upravo zbog protivljenja Rusije, sukob oko Transnjistrije nije moguće rešiti, tvrdi Manfred Grund.

Inicijativa iz Meseberga

Još 2010. godine se nemačka kancelarka u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevim u Berlinu, založila za razgovore predstavnika strana u sporu, koji bi se vodili u Nemačkoj.

„Nije postignut nikakav sporazum, ali je raspoloženje u to vreme bilo veoma važno i interesantno“, dodaje Manfred Grund. Angela Merkel je šefu Kremlja predložila da upravo Transnjistrija posluži za primer, u postizanju „suštinskog napretka“ ka jednoj novoj „evropskoj strukturi“ tog regiona.

Pomak i na jednoj i na drugoj strani

Od tada su neki pomaci u razgovorima ipak ostvareni. Susret u Rotah-Egernu biće zapravo druga runda razgovora koji se vode u Nemačkoj ove godine. U septembru 2011. zvaničnici Republike Moldavije i Transnjistrije razgovarali su u Bad Rajenhalu. Nakon šestogodišnje pauze, pregovori su u formi „5 plus 2“ obnovljeni. U tim razgovorima učestvuju i zvaničnici Ukrajine, Rusije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su tu da razgovore podrže samo kao posmatrači. Već je dogovoren i naredni susret, u julu u Beču.

Pomak je ostvaren u pregovorima o praktičnim pitanjima. U martu ove godine dogovoreno je da se železnički saobraćaj između Moldavije i Transnjistrije obnovi. Za obe strane ovaj dogovor predstavlja veliki korak napred, jer se preko Transnjistrije može računati na veoma važnu rutu u transportu ljudi i robe, ka crnomorskoj ukrajinskoj luci Odesi.

Ali politički gledano nema velikog pomaka, sem promena nakon poslednjih izbora i u Moldaviji i u Transnjistriji. U martu 2012. izabran je novi moldavski predsednik Nikolae Timofti, čime je okončana višegodišnja politička kriza u zemlji. I u Tiraspolu, glavnom gradu Transnjistrije došlo je do političkih promena. Igor Smirnov, koji je 20 godina bio na čelu ove provincije, izgubio je izbore. Njegov naslednik zove se Jevgeni Ševčuk. Te promene ulivaju veliku nadu, kaže nemački političar Manfred Grund. „Ishod izbora u Transnjistriji pokazuje da se stvari pokreću - i to na obe strane.“

Budućnost Transnjistrije i dalje otvorena

Grund, koji učestvuje u organizaciji razgovora strana u sporu, veruje u dalji napredak u pregovorima. „Nadamo se i želimo da u razgovorima zvaničnika Moldavije i Transnjistrije dođe do napretka u obnovi saobraćajnih veza, privrednih takođe, društvenih i humanitarnih“, kaže Grund.

O rešavanju konflikta na duže staze, predsedavajući Nemačko-moldavskog foruma kaže da za sada nema primenjivog modela. Problemi su „daleko veći“ od onoga što se vidi na prvi pogled. Razlog tome je činjenica da su se „obe strane, nezavisno jedna od druge, dalje razvijale“.

Međutim, političke promene u regionu ne nagoveštaju i zaokret u pregovorima. Novoizabrani šef Transnjistrije Ševčuk smatra da status spornog područja treba da održava volju naroda. On je time uoči razgovora u Rotah-Egernu želeo da podseti na ishod referenduma organizovanog 2006. godine, kada se 90 odsto građana izjasnilo za nezavisnost Transnjistrije. Aktuelna istraživanja javnog mnenja, potvrđuju isto raspoloženje stanovnika.

Hoće li rusko naoružanje biti povučeno iz Transnjistrije?

Fjodor Lukjanov, urednik moskovskog stručnog magazina „Rusija u globalnoj politici“ na očekuje značajniji pomak u razgovorima, koji se vode u Nemačkoj. „To pitanje trenutno ne interesuje ni Evropsku uniju, a ni Rusiju“, kaže Kujanov. Mesebergerova inicijativa Angele Merkel i Dmitrija Medvedeva trenutno je u senci privredne krize.

Lukjanov ipak ne isključuje mogućnost da bi Rusija mogla povući svoje naoružanje iz Transnjistrije. Ali on smatra da je postizanje kompromisa i pronalaženje dugotrajnog rešenja za sporni region, još uvek daleko.

Autori: Roman Gončarenko / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković