Tiha zvezda dizajna nameštaja
19. januar 2011.
Tokujin Jošioka ljubazno se smeška, kratko se naklanja i seda na jednu od svojih novih kreacija – klupu koju je nazvao „Invisible“. Ona je stvarno gotovo nevidljiva. Sastoji se od četiri prozirna bloka od specijalnog stakla (polikarbona). 'Inivisible' ne izgleda baš udobno. Njen tvorac kaže da se na njoj oseća kao da lebdi u svemiru, u bestežinskom stanju. Izložbeni prostor ispunjava ambijentalna muzika, u vazduhu su beli oblaci magle. Atmosfera je nestvarna. Posetilac prolazi između dizajnerskih kreacija prema belom svetlu. Tokujin Jošioka oduševljen je belom bojom. Gotovo sve njegove kreacije su bele. Kaže da želi da bude što bliže svetlu, a bela boja je najsličnija svetlu. Prozirno mu se sviđa jer „tako lepo reflektuje svetlo“.
Fotelja kao haljina
Časopis „Arhitektura i stanovanje“ (Architektur und Wohnen) proglasio je Jošioku za dizajnera godine 2010. Na dodeli nagrade okupio se dizajnerski crem de la crem, a Tokujin Jošioka je zvezda večeri. Njegov učitelj je modni dizajner Isej Mijaka. Jošioka je još pre devet godina ostvario veliki uspjeh. Njegova kreacija „Honey Pop Chair“ dobila je stalno mestu u postavci Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.
Kreacije Tokujina Jošioke deluju jednostavno, ali su pune iznenađenja. Na primer „Panna-Chair“, fotelja koja deluje vrlo teško, kao da je napravljena od vreća pirinča. Ali, radi se o metalnoj konstrukciji presvučenoj sunđerom. Ona se prilagodi korisniku kao elastična haljina telu.
Kreacije pune iznenađenja
Jednostavna ideja dopuni se modernom tehnikom. Tako je i sa stolicom nazvanom „Bouquet“. To je stolica od platna, koji izgleda kao cvet. Jošioka ideje crpi iz prirode i onda smišlja kakva je tehnika potrebna da se od toga napravi komad nameštaja. Rezultat bi korisnika trebalo da dirne, da izazove njegova osećanja, pozitivna kao i negativna. Tako je i sa nameštajem iz serije 'Invisible', koji deluje lagano, ali je vrlo težak.
Kuratorka propratnih izložbi na Sajmu nameštaja, nazvanih „Pasaže“, Sabine Fogenrajter namučila se sa postavljanjem Jošiokinih klupa i stolova u kelnskom Kunstferajnu: „Da bi se podigli na podijum nije bilo dovoljno šest ili osam muškaraca. Morali smo da koristimo dizalicu.“
Nameštaj Tokujina Jošioke i nije zamišljen za masovno tržište. Većinom se radi o unikatima i to skupim. „To su skulpture. To nisu samo upotrebni predmeti“, kaže glavna urednica časopisa „Arhitektura i stanovanje“ Barbara Fridrih.
Kreacije Tokujina Jošiokae su više od nameštaja. One su događaji. Ili kako sam dizajner kaže „nešto što se može doživeti sedeći“.
Autori: Sabine Elce / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković