Tipično evropski?

Muzej evropske kulture osnovan je 1999. godine, a nastao je takoreći iz dve institucije: tada stogodišnjeg Etnološkog muzeja i Evropske zbirke muzeja za etnologiju koje su mu poklonile svoje kolekcije predmeta iz 18. i 19. veka. Eksponati iz sadašnjeg, savremenog doba, sakupljani su prvenstveno tokom proteklih dvadeset godina. Ali, s obzirom na izuzetne promene u društvu kao i na najnoviji politički i privredni razvoj, saradnici Muzeja evropske kulture u Dalemu (koji bi jednom trebalo da se preseli na Humboltov forum u centru Berlina), su poslednje dve i po godine iskoristili i za osmišljavanje novog koncepta, postavljanje novih naglasaka i smernica u njegovoj najnovijoj postavci. O tome u kolikoj meri se to može nazvati uspelim – mišljenja su podeljena.

„Ono što ni u kojem slučaju nismo želeli jeste da to bude ’politički’ ili neki ’evropski muzej’. Nije nam bilo važno da prikažemo evropsku kulturu kao jedinstvenu, već da ponudimo postavku različitih evropskih generacija, religija i kultura“, kaže direktor muzeja Konrad Vanja. On dodaje da je zapravo njihova polazišna tačka bila interakcija i činjenica da profitiramo najčešće u trenutku kada prelazimo granice, kad stupamo u kontakt s drugima, onima koji žive u susednim zemljama i regionima.

Trgovina, putovanja, mediji i migracija

Prikazati na jednom mestu, na oko 700 kvadratnih metara prostora, raznovrsnost evropske kulture, nije bio nimalo lak zadatak. Ali, kako kažu kustoskinje muzeja, Elisabet Titmajer i Irene Cie, upravo je to i bio poseban izazov. Stalna postavka pod naslovom „Kulturni dodiri - život u Evropi“, podeljena je u nekoliko međusobno povezanih delova. Prvi deo, pod imenom „Trgovina, putovanja, mediji i migracija“, započinje „Venecijom“. Tu se mogu videti svečane odore i jedna crna, bogato ukrašena gondola – simbol trgovine i putovanja. Ali, sistematsko širenje vojne moći Venecije koja je vekovima dominirala Sredozemljem, se, nažalost, nigdje ne spominje. Manjak dodatnih informacija kustoskinje objašnjavaju jednostavnim nedostatkom prostora.

Međutim, osim „Venecije“, upravo na tom prvom delu izložbe (posvećenom migraciji) posetiocu će u oko upasti još jedan detalj. Reč je o eksponatu velikih dimenzija koji prikazuje ražanj za kebab – u ovom slučaju simbol kulinarske migracije i promenjenih navika ishrane. „To je živi dokaz o međusobnom uticaju raznih kultura“, objašnjavaju autorke postavke taj, u najmanju ruku banalni primer suživota različitih kultura.

Haljine kao izraz identiteta

Srećom, ostatak stalne postavke Muzeja za evropsku kulturu posetiocima ipak nudi štošta zanimljivo. Tako se u delu pod naslovom „Identitet“ može se videti razna odeća; od ručno izrađenih tradicionalnih nošnji koje oslikavaju lokalne i regionalne kulturne identitete, pa sve do „konstrukcije“ nošnje kakvu bi mogli da nose savremeni „Evropljani i Evropljanke“. Berlinski modni dizajner, Štefan Han, izradio je, naime, upravo za taj Muzej, dve serije haljina i to iz različitih materijala.

Tako se, na primer, na rukavima haljina mogu videti geografske karte evropskih zemalja, na majicama su odštampane reči evropske himne, dok kao dugmad na košuljama i pantalonama služe čepovi na bocama piva, sakupljeni takođe u državama širom Evrope. Iako ni ovaj eksponat ne deluje naročito originalno ili duhovito, umetniku je ipak uspelo, kako kaže Irene Cie, da „izradi nešto što u sebi ujedinjuje razne regionalne uticaje u jednu celinu“.

Adventski i muslimanski kalendari

Celinu za sebe čini i deo posvećen religiji. I tu je očigledno nedostajalo prostora – naime u samo jednoj vitrini izloženi su svi simboli raznih veroispovesti; od kristova katoličke, evangelističke i pravoslavne crkve, preko jevrejskih svećnjaka pa sve do apstraktnih predstavljanja islama. Pored tradicionalnog kalendara za Advent nalazi se i muslimanski Ramazan kalendar.

Sve u svemu, može se reći da je novootvoreni Muzej evropske kulture vredan posete, ali uz napomenu da se, uz vreme, sa sobom mora doneti i poveća doza strpljenja kako bi se otkrili ili uočili detalji koji na prvi pogled vrlo često ne mogu da se primete.

Autorke: Kristijane Kort, agencije / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković