Tolerantan suživot domaćina i useljenika iziskuje mnogo napora

Iako sve ukazuje da ovog puta vatra nije bila podmetnuta odmah su usledile optužbe na račun Nemaca, a zatim je nedeljama vođena žestoka debata o integraciji.

Ta rasprava jasno je pokazala da obe strane moraju da se suoče sa nekim neprijatnim saznanjima: nemačko društvo mora najzad da prihvati da je Nemačka useljenička zemlja i da poboljša mogućnosti školovanja turske dece. Na primer, mogao bi biti uveden obavezan pripremni razred za decu iz turskih porodica kako bi se nadoknadili nedostaci u poznavanju jezika, celodnevna nastava takodje bi pomogla u integraciji. Osim toga, vlasti bi morale insistirati da nastava iz islama bude obuhvaćena zvaničnim nastavnim planovima.

S druge strane, pridošlice iz Turske moraju shvatiti da je integracija cilj. Dakle, ne getoizacija, nego uključivanje u nemačko društvo, prihvatanje njegovih pravila, uključujući i ravnopravnost muškaraca i žena. Osim toga, ko namerava trajno da živi u Nemačkoj mora da nauči jezik – poznavanje jezika je ključ uspešnog obrazovanja i profesionalnog napretka. Najzad, turski listovi koji izlaze u Nemačkoj morali bi doprineti integraciji – pomama posle požara u Ludvigshafenu ne služi im na čast.

Istina, tokom proteklih godina bilo je više smislenih pokušaja da se unapredi suživot Nemaca i Turaka – recimo, jedan od primera su redovni sastanci o integraciji predstavnika nemačkih vlasti i turske zajednice. Veliki broj džamija podignutih u poslednje vreme, drugi je primer.

Nema sumnje da obezbeđivanje mirnog i tolerantnog suživota domaćina i useljenika iziskuje još mnogo napora, i to ne malih. Ali, dobitak koji bi svi mogli imati od raznovrsnosti kultura vredan je tih napora.