1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Tražiš azil, četiri godine čekaš na termin

28. septembar 2020.

Grčka trpi najveći pritisak izbegličke krize, ali deluje da vlasti svesno odugovlače sa procesom odlučivanja o azilu. DW je pričao sa stručnjacima koji kritikuju dugo čekanje na ono što ljudima po zakonu pripada.

https://p.dw.com/p/3j6VO
Dugo čekanje na odluku
Dugo čekanje na odlukuFoto: picture-alliance/AP Photo/P. Giannakouris

Postupak za dobijanje azila u Grčkoj počinje registracijom i identifikacijom podnosioca zahteva. Nakon toga sledi lekarski pregled, kako bi se utvrdilo i da li podnosilac zahteva pripada nekoj osetljivoj društvenoj grupi kojoj je potrebna posebna zaštita.

Tek kada se to razjasni, može da počne čitav proces. Prvi korak je informativni razgovor za podnosiocem zahteva. Na taj korak se često čeka mesecima.

Posle razgovora počinje obrada zahteva za azil i nakon toga se donosi konačna odluka. U slučaju da je zahtev odbijen, podnosilac može da uloži žalbu kod nadležne službe. Ukoliko i njena odluka bude negativna, migrant ima pravo da ide pred Upravni sud. Sve to može da potraje godinama.

Spor pravosudni sistem

Zaštitnik prava građana Andreas Potakis u razgovoru za DW kaže da je reč o „neprimerenim odugovlačenjima u svim fazama postupka“. Na svaki korak mora dugo da se čeka. Sve to su „karakteristike grčkog pravosudnog sistema“, ističe Potakis.

Aleksandar Konstantinu, advokat pri Grčkom savetu za izbeglice, smatra da bi vreme čekanja moglo da se smanji jedino povećanjem broja zaposlenih u službama. „Istovremeno je potreban trajni mehanizam solidarnosti unutar EU“, kaže Konstantinu.

Direktorka Evropskog saveta za izbeglice (ECRE) Katrin Vulard govori da je 2019. godine bilo slučajeva da Avganistanci i Iračani dobiju termin za informativni razgovor tek 2023. godine – dakle moraju da čekaju pune četiri godine! Za Sirijce je situacija nešto povoljnija. Oni čekaju samo do 2021. Prošle godine se na razgovor u proseku čekalo čekalo 10,3 meseca.

I Vulard smatra da su kašnjenja povezana sa strukturnim problemima i nedostatkom kadra u grčkom sistemu. Na to treba dodati i činjenicu da se Grčka još nije oporavila od finansijske krize, a i česte izmene zakona ne doprinose poboljšanju. „Zakoni kao i osobe koje bi trebalo da ih primjenjuju, stalno se menjaju što dodatno komplikuje čitav sistem“, kaže direktorka ECRE.

Pri tom je navodni cilj grčkih vlasti prilikom izmene zakona bio ubrzavanje procesa. Konstantinu međutim smatra da je cilj bio upravo suprotan. „Prava namera je da postupak bude toliko komplikovan, da podnosilac zahteva uopšte ne može da ga pokrene bez advokata. Pristup poštenom procesu je postao nemoguć“, kaže advokat.

Ilegalni puš-bekovi

Ombudsman Andreas Potakis smatra da su pravno problematična hapšenja onih kojima je zahtev za azil odbijen. To je od izuzetka postalo pravilo. Osim toga, osobe u pritvoru mogu da budu zadržane čitavih 36 meseci, zbog čega je Grčka bila višestruko kritikovana od strane Evropskog suda za ljudska prava. Ali ništa se nije promenilo.

U razgovoru za DW Potakis je izrazio zabrinutost i zbog puš-bekova – ilegalnog vraćanja migranata preko granice, uglavnom turske. Grčke vlasti negiraju takvu praksu iako su mediji o tome izveštavali u više navrata.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android