Traži se strategija protiv islamista

Sunitska teroristička organizacija „Islamska država“ (IS) učvrstila je svoju vladavinu u velikim delovima Iraka i Sirije. Irački Kurdi i šiiti su, istina, uz pomoć američkih napada iz vazduha, potisli borce IS iz svojih sela, ali su džihadisti u Siriji ipak uspeli da osvoje strateški važan vojni aerodrom. Odlučujuća pobeda nad grupama IS je, čini se, daleko. Do sada nema jasne strategije kako da se terorističke grupe uspešno suzbiju u te dve zemlje.

Područja koja su pod kontrolom „Islamske države na severu i zapadu Iraka i severoistoku Sirije su povezana. Radikalni borci mogu svoje teško naoružanje, između ostalog i ukradene tenkove i artiljeriju, po želji da transportuju iz Sirije u Irak i obrnuto.

Naročito Sirija važi kao dobro mesto za povlačenje džihadista. Zato američki napadi u Iraku ne mogu ozbiljno da ugroze „Islamsku državu“, smatra Andre Bank, ekspert za Bliski istok sa hamburškog GIGA Instituta. „To nema smisla ukoliko želimo da IS srednjoročno proteramo iz regiona“, kaže Bank u razgovoru za Dojče vele. Za održivo rešenje potrebna je sveobuhvatnija strategija, i pre svega strategija koja nema vojni karakter. U vojni deo strategije se međutim ubrajaju napadi na pripadnike „Islamske države“ u Siriji.

Različiti uslovi u Siriji i Iraku

Politički preduslovi za vazdušne napade u Siriji drugačiji su nego u Iraku. Dok američko vojno vazduhoplovstvo napade u Iraku izvodi na molbu vlade u Bagdadu, takav zahtev iz Sirije ne može se očekivati. Režim predsednika Bašara al-Asada neprijateljski je raspoložen prema Zapadu. Takođe, i Rusija i Iran, kao saveznici Asada, do sada su odbijali sve inicijative Zapada i arapskih zemalja za Siriju.

Rusija je ulaganjem veta blokirala više rezolucija Saveta bezbednosti UN. U borbi protiv „Islamske države“ se, međutim, interesi između Zapada, Rusije i Irana podudaraju, kaže ekspert iz Hamburga. Sve strane vide pretnju u radikalno-sunitskom džihadizmu.

Napadi SAD na ciljeve IS u Siriji bili bi problematični i zbog toga što bi direktno išli u prilog režimu u Damasku. Asadova vlada je u troipogodišnjem ratu veoma oslabila svoje protivnike, boreći se u prvom redu protiv sekularnih ustaničkih grupa dok je radikalnim islamistima očigledno dugo vremena dozvoljavala da deluju. To je pomoglo terorističkoj grupi IS da pojača svoju poziciju u Siriji. Kako navodi Bank, Asadov režim ima jak interes da IS, iako oslabljena, ostane na sirijskoj teritoriji.

„'Islamska država' je potrebna kako bi se mogla koristiti retorika: 'Mi smo sekularni režim koji se bori protiv terorista'“, kaže Bank. I zaista, režim u Damasku se optužuje za najteže povrede ljudskih prava i ratne zločine. Zato Bank upozorava da akcije protiv IS na sirijskom području, ni u kom slučaju ne smeju da idu u korist režimu. „Postoje ipak naznake da se nažalost upravo to dešava“, kritikuje Bank.

Obama mora da predstavi strategiju

Američki predsednik Barak Obama želi da u sredu (10.9.) predstavi strategiju buduće američke borbe protiv IS. Mihael Štefens, zamenik direktora britanskog Royal United Services Instituta (RUSI) za Bliski istok, očekuje tri stvari od Obaminog govora: američki predsednik mora pre svega jasnije da definiše ciljeve vojnog angažmana. Pored toga, on mora da predoči kakvu bi ulogu u regionu trebalo da imaju zemlje sa većinskim sunitskim stanovništvom. „Da li su one deo strategije razvoja ili vojne strategije“, pita Štefens osvrćući se na zemlje Golfskog zaliva. Na trećem mestu je neophodan humanitarni plan. Na taj način postalo bi jasno šta bi trebalo da se dogodi sa područjima koja su pod kontrolom „Islamske države“.

Štefens, kao i ekspert iz GIGA Instituta Bank, naglašavaju da su, pored vojnih napada, bitni i politički i humanitarni faktori. „Islamska država“ je izraz političkih, društvenih i konfesionalnih problema u regionu. U Iraku bi IS mogla da postane jaka, zato što se mnogi suniti u zemlji u kojoj živi većinsko šiitsko stanovništvo, osećaju diskriminisano.

Uprkos tome, u toj zemlji postoji neka vrsta nacionalnog osećanja, kaže Štefens. U tom pravcu bi trebalo usmeriti moguća politička rešenja. Bagdad zato ozbiljno mora da počne da brine o svojim provincijama. U Siriji će to ići teško. „Sirija zapravo više ne postoji kao država“, kaže Štefens. Čak i kada „Islamska država“ tamo bude pobeđena, postavlja se pitanje ko će doći na njeno mesto. „Da li kontrolu nad tim područjem treba ponovo da preuzme režim“, pita uz dozu kritike Štefens. To, kako on kaže, ljudi u Raki i Deir al-Soru, neće prihvatiti.