Tragedija u Jemenu i kriminal u Nemačkoj

Vest o otmici stigla je juče (15.6.) rano ujutro, a već oko podne novinske agencije su javile da su dve bolničarke i južnokorejska državljanka ubijene. Zatim su do večeri stizali protivrečni podaci o sudbini ostalih talaca; neki izvori u Jemenu su preneli da je nemačka porodica spasena, ali ta vest nije zvanično potvrđena.

Zidvest prese (Ulm) piše: „Sudbina otetih nam ne dozvoljava da u ovim trenucima, pa još sa bezbednog rastojanja, prosuđujemo da li je rizik boravka u Jemenu možda ipak preveliki. To nije država sa stabilnim strukturama niti pouzdanim organima bezbednosti. Tamo niko nije zaštićen od potencijalnog nasilja – posebno ne stranci“.

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Vlada Jemena je za otmicu odmah optužila šiitske pobunjenike iz plemena Houti, koji se godinama bore protiv vlade u Sani. Ti pobunjenici, doduše, do sada nisu otimali strance. Stručnjaci za terorizam njihov demanti smatraju istinitim. S druge strane, moguće je da je teroristička organizacija Al Kaida svoje aktivnosti sada proširila i na sever Jemena, što bi za vladu te zemlje bilo pogubno“.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Tamo gde i glupi turisti koji vole rizik ili motociklisti koji rado krstare Saharom odustaju od daljeg putovanja, opasno je zapravo za one koji su zaista potrebni lokalnom stanovništvu – odlučni ljudi koji su svoj životni poziv našli u pomaganju najsiromašnijima. Takve niko neće moći da zaustavi u humanoj misiji. Bez njih se ne može“.

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Šta je prava reakcija na do sada najkrvaviju otmicu Nemaca u inostranstvu? Turistički izleti u rizične regione trebalo bi da budu ukinuti. Ali, obustavljanje pomoći siromašnim stanovnicima Jemena bilo bi sada isto tako pogrešno kao i prepuštanje čitave zemlje džihadistima. (...) Vladu Jemena bi trebalo osposobiti da zajedno sa mirovno orijentisanim plemenskim vođama odlučno i delotvorno postupi prema zločincima“.

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Za razliku od Omana, vladi u Sani nikada nije uspelo da donese mir svojoj zemlji. Novac nestaje u redovima korumpirane birokratije koja funkcioniše samo po principu rođačkih veza; plemena pružaju otpor, ali ne iz ponosa, nego iz ekonomskih interesa. Ono što ne može da se postigne drukčije, postiže se otmicama. Ovakva zemlja je lako podložna parolama koje legitimišu rat. Najnovija drama sa taocima znači da je prekoračena važna granica: Jemen postaje zemlja bez ugleda“.

Kriminal u Nemačkoj opao u odnosu na 2008.

Mnogi listovi su komentarisali i najnovije statistike o kriminalu u Nemačkoj, koje pokazuju da je kriminal 2008. lako opao u odnosu na godinu pre toga.

Rajn cajtung (Koblenc/Majnc) piše: „Ova statistika nije odraz subjektivnog osećanja bezbednosti mnogih građana. A to osećanje se pre pogoršalo nego što se popravilo. Ovde nema čuvara, tamo je patrola zakasnila – takve pojave su sve češće. Spremnost na nasilje je sve veća, i ne treba biti prorok pa videti da će posledice ekonomske krize povećati kriminal i agresivnost društva“.

Zeksiše cajtung (Drezden): „Izgleda da su dosledno gonjenje krivičnih dela i programi prevencije u školama i opštinama pokazali dejstvo. Ali, prerano je govoriti o generalnoj tendenciji poboljšanja. Brojke su još uvek velike, i to se neće promeniti dokle god se javno prikazivanje slika nasilja i njihovo širenje smatraju za nešto normalno“.

Celeše cajtung (Cele): „Nemačka je bezbedna zemlja, tvrdi ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble. Ovaj političar profesionalno širi optimizam. Ali, protivreči mu iskustvo policije, koja registruje sve više provala nasilja u javnosti. Teško je deliti Šojbleovo mišljenje. Nasilje, bilo na ulici ili na fudbalskim stadionima, i dalje mora biti dosledno suzbijano. Za to policija mora imati školovan i dobro opremljen personal. Ali, to nije svuda slučaj – zbog nedostatka novca“.

Kelniše rundšau (Keln): „Laki pad kriminala je dobra vest, koja ne daje razloga za euforiju. Ali, ove brojke jasno pokazuju: Nemačka je na međunarodnom planu bezbedna zemlja sa vrlo visokom stopom rešenih kriminalnih slučajeva. Razume se da su gradovi nesigurniji od seoskih regiona. Ali, nemačke metropole, kada je reč o opasnosti, ne mogu da se porede sa drugim gradovima poznatim po zaista problemskim četvrtima, poput Pariza ili Londona. Pa ni glavni grad Nemačke, koji se često poredi sa Molohom kojeg je nemoguće kontrolisati, nikako nije glavni grad zločina – naprotiv, nema ga ni na jednom od prva tri mesta“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević