Tramp – lajavac uvređenog ega

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Bilo bi suviše jednostavno okarakterisati Trampa kao šašavog. On je proračunat i tačno zna šta radi. Medije naziva lažljivim, a oni su svojim otkrićima dokazali da je Majkl Flin, kojeg je Tramp imenovao za nacionalnog savetnika za bezbednost, lagao o svojim kontaktima sa Rusijom – zbog čega je Flin morao da podnese ostavku. Trampovo viđenje stvari treba da bude jedina istina. Možda je on tako izgradio svoju imperiju nekretnina. Ali, po takvim maksimama ne može da upravlja jednom demokratskom državom. To više liči na diktatorsko nego na demokratsko ponašanje. Hoće li taj čovek uspeti da tako izgura do kraja svog mandata? Verovatno neće."

Hajlbroner štime (Hajlbron): „To što je Donald Tramp samozaljubljeni neobrazovani egoman, ne bi bilo strašno da je on ostao tamo gde je takvim tipovima mesto: u smešnim TV šou-programima. No, sada je on predsednik SAD. Neko ko svojoj zemlji može da nanese mnogo štete za četiri godine. I neko ko stvara podele u svetu a ne doprinosi konstruktivno-mirnodopskom suživotu. Ali, kao što reče jedan karnevalski govornik: dobra vest je da je već prošlo pet nedelja Trampa."

Pasauer noje prese (Pasau): „Trampova huškačka kampanja protiv medija bi mogla da se tumači samo kao sitničava osveta jednog lajavca koji ne podnosi da mu se vređa ego. Ali, Tramp nije tek neki poludeli milioner, već je, usput, još i predsednik Sjedinjenih Američkih Država – vodeće svetske demokratije. Kada baš taj predsednik gazi slobodu štampe, onda se nad tim valja zamisliti. Onaj ko vređa medije koje ne voli, ne dozvoljava im da budu prisutni na konferencijama, ometa ih u radu i bez ikakvih dokaza optužuje da lažu, taj ne kažnjava nekakvog neprijatelja, već nanosi štetu demokratiji."

Štraubinger tagblat/Landshuter cajtung (Štraubing/Landshut): „Ako Tramp misli da on, odnosno, njegova ekipa, još i pre polaganja zakletve smeju da pregovaraju sa Kremljom, varaju se. I više od toga: ugrožavaju interese Amerike. Za to je Flin optužen i to je sada izbilo na svetlo dana. I pošto sada postaje poznato sve više detalja iz okruženja predsednika i o postupcima u Beloj kući, postaje jasno da članovi vlade ne drže mnogo do svog šefa. Ali, suviše je jednostavno zbog toga optuživati medije da igraju prljave igre ili da lažu. Tramp kao predsednik mora da nauči još poneku lekciju."

Folksštime (Magdeburg): „Donald Tramp je demonstrativno bojkotovao tradicionalnu večeru sa novinarima. On predstavnike određenih medija ne pušta na svoje konferencije. A hoće i da ukine zaštitu novinarskih izvora. Funkcija štampe kao sedme sile je jedna od najvažnijih demokratskih tekovina slobodnog sveta – i činjenica sa kojom ovaj čudni predsednik SAD očigledno ne ume da se suoči. Njegovo ponašanje se približava onom u stvarnim ili delimičnim diktaturama: u Erdoganovoj Turskoj zatvaraju kritički nastrojene novinare. Zemlje poput Etiopije ili Venecuele pokušavaju da spreče svako izveštavanje koje ne odgovara vladi. Putinova Rusija šikanira njegove medije u svakoj prilici. A i SAD su na najboljem putu da postanu takve."

Landescajtung (Lineburg): „To što Tramp nije došao na večeru sa novinarima zato što ne ume da se suoči sa kritikom, još bi i moglo da se zaboravi. Ali, Tramp je u ratničkom pohodu protiv novinara koje ne voli. Moguće je da će njegovi pokušaji da potčini štampu ostati bez uspeha, jer se radi o pravima zagarantovanim Ustavom – a on je za većinu Amerikanaca svetinja. No, užasava činjenica da jedan američki predsednik tako nešto uopšte pokušava. Njegovi postupci sve više liče na postupke vladara koji su na putu ka diktaturi. Užasava i to što Trampovo delanje otežava ophođenje Zapada sa zemljama poput Turske, Rusije ili Etiopije, u kojima vlade nastoje da ućutkaju štampu."

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „U istoriji ima dovoljno Trampovih prethodnika i uzora. Svojim nekonvencionalnim načinom vršenja funkcije, on možda deluje besprimerno, ali je sve drugo samo ne prvi čovek koji je kao samozvani izvršitelj volje naroda raskrstio sa svim običajima politike. Tako su se ponašali i Tiberije u antičkom Rimu, i Kola Dirjenco u srednjevekovnom Rimu, Đirolamo Savonarola u Firenci kasnog srednjeg veka, i Maksimilijan Robespjer u Francuskoj posle revolucije – a to su preteče svih narodnih tribuna. Šema njihovog vladanja je uvek ista."