Poznato je da američki predsednik Donalda Trampa sumnja u klimatske promene koje uzrokuje čovek. Ali kada je u pitanju Grenland, otapanje leda bi moglo da zagreje njegovu dušu.
Jer, iza Grenlanda je Arktik, a to je jedan od retkih neiskorišćenih regiona na svetu s velikim ekonomskim potencijalom.
Sasvim je jasno da iza predsednikove ponude za kupovinu stoji ideja o bogatstvima koja se nalaze u tlu, a koja će uskoro, zahvaljujući klimatskim promjenama i topljenju ledenih masa, da budu još dostupnija. To zna čak i Tramp, čovek koji negira klimatske promena. I ne krije da bi SAD u trci za Arktik rado preuzele vodeću ulogu.
Reč je o geopolitičkoj dominaciji SAD
Pored SAD, Norveške i Danske, sa Arktikom se graniče Trampovi suparnici – Rusija, pa čak i Kina. Iako rukovodstvo Pekinga ne kontroliše arktičku teritoriju, težnju za tim regionom na Severnom polu Kina jasno ističe, nazivajući sama sebe „državom bliskom Arktiku“.
Jasno je da je reč o nečem većem od kupovine nekretnine. U trci za mineralnim sirovinama i rutama za brodove ogleda se geopolitičko nadmetanje starih i budućih hegemona za jedan novi svetski poredak. Kod Donalda Trampa se ne radi ni o čemu drugom do američkoj dominaciji na Arktiku – i to u trci sa rivalima, Rusijom i Kinom.
Ideja da Grenland postane američki pri tom nije nova. Godine 1946. to je već pokušao predsednik Hari S. Truman. Danska je i tada kao i danas to odbila, uz zahvalnost. A pogled na istorijske izvore otkriva da su Aljaska, Luizijana i Devičanska ostrva uz naknadu postali američki. „Make America Great Again“ – zašto se to jednog dana ne bi odnosilo i na Grenland?
Tramp dovodi u pitanje dosadašnji svetski poredak
Ali od 1946. godine nije prošlo samo sedam decenija. Ubrzo nakon okončanja Drugog svetskog rata se, pre svega pod američkim vođstvom, morao uspostaviti posleratni poredak. U međuvremenu, zajedničko članstvo u NATO povezuje zemlje Zapada sa Sjedinjenim Državama. A među njima i Dansku. Zajednički vojni savez bio je garant mira i multilateralizma.
Ali sada Kina osporava SAD svetsku moć, a i predsednik Tramp tu daje svoj doprinos. Otkako je stupio na dužnost, on potresa temelje zapadne tvorevine, nastoji da rasturi Evropsku uniju, dovodi u pitanje smisao NATO, traži blizinu despota i izbegava stare partnere na Zapadu.
Ponuda za kupovinu za Dansku je možda tabu-tema – ali to se uklapa u svetonazor američkog predsednika.