Trange-frange i slamarica vs. finansijska kriza

Kristl Karlej koja u predgrađu Vašingtona vodi prodavnicu za solarnu tehnologiju kaže: „Danas dobiti kredit – to je veliki izazov“.

Kamata na pozajmicu 10 odsto

Američki građani ne rade samo u velikim kompanijama poput Koka kole, ili Krajslera. Više od 50 odsto američkih građana platu zarađuju kao mali privrednici koji u proseku nisu u tom poslu duže od tri godine i neophodan im je kredit. Zbog činjenice da banke ne daju kredite sve više Amerikanaca posuđuju novac jedni drugima. Zajmodavac Aleks Klement je oduševljen ovom novinom. Klement je mladom preduzetniku posudio 20.000 dolara i za zajam uzeo deset odsto godišnje kamate. Banke uzimaju trideset odsto.

„To je demokratizacija finansijskog tržišta“, kaže Klement i naglašava da on svoj novac ne poklanja nego ga posuđuje.

„Maklerske varalice“

Uz pomoć Internet agencije Prosper.com, oko 630.000 američkih davalaca kredita i onih kojima je novac neophodan, od početka finansijske krize u SAD, koriste ovu Internet platformu.

„Mi smo neka vrsta I-beja za davanje novca”, kaže šef Prosper agencije, Kris Larson.

Dve strane se dogovaraju o visini novca i kamati. Larson tvrdi da na privatnom tržištu kapitala ima sasvim dovoljno novca za ovakvu vrstu posuđivanja. On tvrdi da je zabrana kreditiranja građana isključivo fenomen Vol Strita. Amerikanci osim ovog pronalaze i druge puteve za privatno kreditiranje. Tako pojedini vlasnici restorana u Njujorku i Vašingtonu uzimaju kredite od redovnih gostiju, a kamate im vraćaju u obliku delikatesa u svom restoranu. Vlasnica restorana Brenda Polin je zadovoljna što na ovaj način nije više zavisna od banaka.

„Jako sam zadovoljna što ne dugujem više ovim maklerskim varalicama“, kaže Polin koja je veliki optimista i smatra da će neuništivi američki pionirski duh pomoći da zemlja izdrži i ovu krizu.