Trećina američkih vojnika odlazi iz Nemačke?
31. jul 2020.
Oko 12.000 američkih vojnika uskoro će napustiti Nemačku, saopštio je američki ministar odbrane Mark Esper u Vašingtonu. Prema planu, oko 6.400 vojnika će se vratiti u SAD dok će 5.600 biti raspoređeno u druge članice NATO - Italiju, Belgiju i, verovatno, Poljsku i baltičke države.
Uz to će američka vojna centrala za Evropu i centrala za specijalne jedinice biti izmeštene iz Štutgarta, verovatno u belgijski Mons gde se već nalazi vojna centrala NATO. Kako je najavljeno, moguće je da će biti izmeštena i američka centrala za misije u Africi (AFRICOM), koja se takođe nalazi u Štutgartu.
"Trampova osveta"
Tako se konkretizuju planovi koje je u junu najavio američki predsednik Donald Tramp, koji od početka mandata ukazuje da Nemačka "premalo" izdvaja za odbranu to jest za vojnu alijansu. Nemačka je i dalje daleko od propisana dva odsto BDP-a koliko članice NATO treba da izdvoje za odbranu - prošle godine je Vlada u Berlinu opredelila 1,4 odsto BDP-a u te svrhe.
Nedeljnik Špigel je na svom portalu ocenio da se radi o "Trampovoj osveti Merkel". "Nema mnogo šefova vlada koji su mu tako nenaklonjeni kao kancelarka. Odbojnost je obostrana."
Povlačenje trećine od 36.000 američkih vojnika iz zemlje u Nemačkoj je dočekano sa negodovanjem. "Naravno da američki vojnici doprinose i bezbednosti Nemačke, ali u prvoj liniji Nemačka služi Sjedinjenim Državama kao logističko čvorište za međunarodno vojno prisustvo", kritikuje planove Norbert Redgen, političar Demohrišćana.
"Ovo nažalost opterećuje nemačko-američke odnose", rekao je bavarski premijer Markus Zeder, koji bi mogao da bude sledeći kancelar. "Pri tome se ne naslućuje nekakva vojna korist."
Otpor u Kongresu
Američka vojska ima u Nemačkoj veliku vazduhoplovnu bazu u Ramštajnu. Ona služi pre svega kao baza za akcije, često udare bespilotnim letelicama, na Bliskom istoku, u Avganistanu, i Africi.
U Landštulu se nalazi velika vojna bolnica, u Vizbadenu i Štutgartu komandne centrale za akcije u Africi i Evropi, u Grafenveru je najveći vojni poligon NATO, a u Rajndalemu je stacionirana eskadrila lovaca F-16.
Uz to, javna je tajna da Amerikanci u bazi Bihel drže 15 do 20 atomskih bombi.
Nije saopšten tačan tajming povlačenja, iako je Esper rekao da se može raditi o "nedeljama". No pretpostavlja se da, iz logističkih razloga, stvar ne može da ide tako brzo.
U međuvremenu se i među Republikancima i među Demokratama u Kongresu javlja otpor Trampovim planovima uz kritiku da povlačenje slabi NATO i ide u prilog Rusiji.
Mnogi kongresmeni i senatori imaju ideju da isposluju zakonsku zabranu povlačenja vojnika, tako što bi blokirali izglasavanje sledećeg američkog vojnog budžeta. Takođe, ukoliko Tramp izgubi izbore početkom novembram moguzće je da će Džo Bajden kao sledeći predsednik zamrznuti ove planove.
Udar za lokalnu ekonomiju
Broj američkih vojnika u Nemačkoj je tokom Hladnog rata dostigao 250.000, a danas je, sa 36.000, Nemačka i dalje važno uporište američkih snaga. Van SAD, samo u Japanu ima više američkih vojnika.
Prema informacijama javnog servisa SWR, američki vojnici bi trebalo da odu iz baza u Vilzeku, Grafenveru i VIldflekenu u Bavarskoj, kao i iz vazduhoplovne baze u Špangdalemu.
Od okupacije Nemačke nakon Drugog svetskog rata do danas, američki vojnici su postali i bitan ekonomski faktor u mnogim regionima. Još uvek je oko 12.000 lokalaca angažovano pri američkohj vojsci. Procenjuje se da samo vazduhoplovna baza Ramštajn godišnje generiše oko dve milijarde dolara u lokalnoj ekonomiji.
"Nažalost moramo da se pripremimo i na gubitak nemačkih raznih mesta zbog odluke američke administracije", rekao je Rodžer Levenc, ministar unutrašnjih poslova pokrajine Porajnje-Palatinat, gde je smeštena polovina američkih vojnika u Nemačkoj.
nr (dpa, spiegel, sz, afp)