Treba li Kubi ukinuti sankcije?

"Ne verujem tim tipovima", kaže Rafael Hernandez govoreći o Fidelu Kastru i njegovom bratu Raulu. Kao i mnogi drugi Kubanci u egzilu, i Hernandez je 1960. godine pobegao u Majami, neposredno nakon što su na vlast došli Kastro i njegova Komunistička partija.

Hernandez sedi za volanom svog taksija i vidli se koliko mu je teško da se obuzda. "Ako mene pitate, Kastro bi trebalo da umre", kaže. A na pitanje da li bi SAD trebalo da ukinu embargo Kubi, koji je pre 50 godina uveo tadašnji američki predsednik John F. Kenedi, i o čemu se ovih dana na podsticaj Njujork tajmsa raspravlja, Hernandez odgovara: "To bi bilo dobro za ljude." Ali onda dodaje rečenicu koja oslikava celu dilemu: ako se sankcije ukinu, to će doduše ljudima doneti "dovoljno hrane i pića, ali ne i slobodu".

Profesor Žaime Suhlicki sa Instituta za Kubu i Kubansko-američke studije na univerzitetu Majami smatra da Kubanci prvo moraju pustiti na slobodu Alana Grosa, američkog humanitarca koji je već pet godina u kubanskom zatvoru. "Osim toga, trebalo bi da otvore internet, kako bi svi Kubanci dobili pristup informacijama. Trebalo bi da otvore i privredu, dopuste političke stranke, poštuju ljudska prava i dopuste slobodu mišljenja", kaže profesor Suhliki. Ovaj ugledni politikolog kubanskog porekla ne vidi razloga za promenu američke politike. dok se ti uslovi ne ispune.

Nema promena zbog sankcija

Arian Rodrigez radi u gej baru na plaži u Miamiju. Pre šest godina se zajedno sa svojom majkom doselio iz Kube: "Na svojoj koži smo osetili sankcije i zbog toga smo otišli." Ostatak porodice je ostao s očuhom, koji je kao borac za ljudska prava, pet godina proveo u zatvoru. Ipak, Arian kaže: "Jedini koji pate zbog sankcija su Kubanci. Sankcije postoje već toliko mnogo godina, one nisu donele promene, dakle koja je njihova svrha?" Braća Kastro su još uvek na vlasti.

Prema Arianovom mišljenju, postoji još jedan razlog za ukidanje sankcija: "Kubanska vlada tada ne bi više imala izgovor za lošu ekonomsku situaciju." On ističe da većina mladih Kubanaca deli njegovo mišljenje, dok su stariji uglavnom za zadržavanje sankcija. Poslednje ankete potvrđuju Arianove procene - među Amerikancima, a u međuvremenu i Kubancima u egzilu, raste podrška za ukidanje embarga.

"Ja sam Amerikanka"

Nedaleko od Arianovog bara, sobarice Mimi Franko i Mari Kosta su puš-pauzi. One nemaju pojma o najnovijoj raspravi. Mimi ne zna mnogo o domovini svojih predaka: "Ja ništa ne znam o Kubi. Ja sam Amerikanka, ovde sam rođena i odrasla." Mari potiče iz Meksika, ali joj je dečko Kubanac, od pre dve godine u SAD. "Kada dođu ovde, više ništa ne žele da čuju o Kubi", kaže Mari. Priča kako joj je on rekao da na Kubi ima određenih promena, da je privatno vlasništvo sada dozvoljeno i da je lakše putovati u inostranstvo. "Ipak, ljudi ne veruju u promene, ne veruju Fidelu i Raulu Kastru."

Ana Kintana iz konzervativne fondacije Heritidž iz Vašingtona deli to mišljenje, smatra da su promene na Kubi samo kozmetika, pre svega zbog sankcija i niske cene nafte, koja Venecueli, jedinom kubanskom savezniku, sve više otežava da Kubu snabdeva jeftinom naftom. Ana Kintana smatra da se američka politika prema Kubi i dalje mora "orijentisati prema ljudskim pravima", pod motom: "Slobodna trgovina samo sa slobodnim ljudima."

Ukinuti embargo!

Ali, Džon Hemingvej, unuk poznatog pisca Ernesta Hemingveja, podseća da SAD trguje i s Kinom i Saudijskom Arabijom. "Posle više od 50 godina došlo je vreme za ukidanje trgovinskog embarga i prihvatanje činjenice da obe zemlje postoje i svoje poslove uređuju na različite načine", ističe Hemingvej u razgovoru za DW. On oseća povezanost s Kubom, koju je posetio pre dve godine, isto kao i 19-godišnji Havier Gonzales, student iz Majamija.

Usloviu kojima ljudi na Kubi žive su loši, priča Havier: "Nemaju dovoljno prostora za stanovanje, nemaju hranu kao mi, voda nije čista, donose je s reke. Nemaju televizor ili DVD i jako su bili iznenađeni kada su videli moj mobilni." Za razliku od mnogih svojih vršnjaka koji su poreklom s Kube, Havier se još uvek oseća kao "Kubanac u Americi". On želi ukidanje sankcija, bez obzira na to što je teško izaći na kraj s braćom Kastro.

Havier radi kao dobrovoljac na Sajmu knjiga u Majamiju. Zajedno s grupicom prijatelja Kube sedi u publici na predstavljanju nove kubanske literature. Svoju najnoviju knjigu "Istorija revolucionarne Kube" predstavlja i Luis Martinez-Fernandez.

Nema rasprodaje Kube

Martinez-Fernandez smatra da je rasprava o ukidanju sankcija koju je podstakao Njujor tajms "prilično površna". Nije dovoljno reći - Obama bi to mogao da učini i tako sebi obezbedi mesto i istoriji, jer ionako više ne može da se kandiduje na predsedničkim izborima, kaže Martinez-Fernandez. I dodaje: "Ima puno stvari koje su manje kontroverzne i koji bi on pre toga trebalo uradi."

A ono što kubanski pisac u svakom slučaju želi da spreči je da američki ulagači preplave Kubu i da "američki kapitalizam na agresivan način preuzme kubansku privredu". Najbolje bi bilo, smatra Martinez-Fernandez, kada bi Raul Kastro i Obamina vlada postigli sporazum kojim bi se garantovala i demokratija. No, najvažnije je, zaključuje književnik, "da se Kuba ne proda Sjedinjenim državama".