Trgovina oružjem pod kontrolom?

Oružje ne bi trebalo da se šalje u krizne i konfliktne regione. Izvoz oružja ne bi trebalo da se dozvoli, ako bi se time mogla povrediti ljudska prava ili ugroziti borba protiv siromaštva. Ta takozvana „Zlatna pravila“, o kojima će u Njujorku razgovarati predstavnici 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija, trebalo bi da budu osnova Sporazuma o kontroli trgovine oružjem.

No, i najbolja pravila su funkcionalna samo u slučaju ako se sprovode. Na to ukazuje i Katarina Špis iz nemačkog ogranka organizacije „Amnesti internešnel“: „Pridržavanje ‚Zlatnih pravila' moraju nadgledati pojedine zemlje. To su kako zemlje izvoznice tako i one koje uvoze oružje, kao i zemlje koje su u to involvirane transferom oružja.“

„Amnesti internešnel“ zahteva da u Sporazumu bude naznačeno i uvođenje sankcija protiv onih zemalja koje se ne pridržavaju dogovorenih pravila. „To znači da se on mora sprovoditi na nivou nacionalnih država i zemlje se moraju pridržavati krivičnog gonjenja onih koji krše zabranu trgovine oružjem“, objašnjava Katarina Špis.

Stalne članice Saveta bezbednosti otežavaju pregovore

Nemačka je, posle Sjedinjenih Država i Rusije, treći najveći izvoznik oružja u svijetu i to sa udelom od 11 odsto pri čemu se tri četvrtine oružja izvozi u partnerske zemlje Nato. Do kraja jula u Njujorku će se na dnevnom redu naći niz spornih pitanja, kaže Simone Vizocki iz nemačke Fondacije za istraživanje mira i konflikata. „Sporno je da li se u sporazum treba uvrstiti lako oružje i municija, pa čak i ceo arsenal oružja koji spada u takozvanu 'tehnologiju za dualnu upotrebu'.“

Pregovore o postizanju sporazuma otežava pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje insistiraju na tome da je trgovina oružjem suvereno pravo svake zemlje. Kina se posebno protivi tome da se u pregovore uvrsti komponenta o ljudskim pravima. Do sporazuma može doći samo na principu konsenzusa. Predviđeno je da pregovori traju četiri nedelje.

Autori: Mirjam Gehrke / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković