Trgovina otpadom

Na sastanku na vrhu Grupe 8 u Hajligendamu razgovaraće se, pre svega, o posledicama globalizacije, slobodnoj trgovini i srastanju sveta. Slobodno se trguje i otrovnim otpadom i mnoge nemačke firme specijalizovale su se za njegovo uklanjanje, jer moderni uredjaji za sagorevanje obezbedjuju dobru zaradu.

Pre nego što otrovni otpad udje u peć ispituje se njegov sastav.Da li je na spaljivanje stiglo zaista ono što je najavljeno. To svaka firma za spaljivanje otpada mora dobro da proveri. Cisterne sa otrovnim otpadom stižu u Nemačku iz svih delova sveta, najviše ih je iz evropskog okruženja: rastvarači, ostaci ulja i lakova, industrijski mulj.

U zavisnosti od vrste otpada uklanjanje košta do hiljadu evra po toni. Uvoz otrovnog otpada u Nemačku proteklih godina je učetvorostručen i sada godišnje stiže oko dva miliona tona.

U pitanju je posao koji vlada ne može da zaustavi i Tobijas Dino iz ministarstva za zaštitu životne sredine kaže:

„Kao vlada nemamo nikakve zakonske mogućnosti da zabranimo uvoz te vrste otpada.Naravno, strogo se pazi da svi propisi budu poštovani i kada je reč o transportu, i o procesu spaljivanja.Imamo najmodernije uredjaje za spaljivanje“, kaže Dino.

Transport predstavlja veliki rizik – na nemačkim putevima svake godine bude, u proseku, 150 udesa kamiona koji prevoze opasne terete.Medjutim, Nemačka nije samo rekorder kada je reč o uvozu otrovnog otpada – njena hemijska industrija, najveća u svetu, naveliko izvozi proizvode od kojih onda nastaje otrovni otpad.Dino kaže:

„Nemačka kao zemlja – izvoznica odgovorna je i za uklanjanje tih otrova.I to posebno kada se to može ovde obaviti uz maksimalnu bezbednost i bez zagadjivanja životne sredine“.

Istina, sve je više organizacija za zaštitu životne sredine i udruženja gradjana koji veoma sumnjaju da se sve to obavlja baš tako higijenski i bez ikakvih posledica.I oni bi da zaustave svetsku trgovinu otrovnim otpadom.