Trgovina, pre svega

Indijski državni sekretar Šivšanker Menon kaže:

„Trgovina izmedju dve zemlje značajno je porasla i to mnogo brže nego što se očekivalo“ i dodaje:

„Vrednost trgovinske razmene prošle godine nadmašila je 37 milijardi dolara, samo u prvoj polovini godine porasla je 51 odsto“.

Medjutim Indija ima trgovinski deficit i želela bi da u Kinu izvozi manje sirovina, a više potrošne robe.

Sa premijerom Singom je velika privredna delegacija, u Pekingu bi trebalo da bude potpisan regionalni trgovinski sporazum o uklanjanju barijera u robnoj razmeni.

Odlični ekonomski odnosi pobudili su i interesovanje mladih za susednu Kinu i na univerzitetu u Nju Delhiju sve više se studira kineski.Jedna studentkinja kaže:

„Zbog izgleda za karijeru“, a druga:

„Kina i Indija razvijaju tržišta, tu imamo dobre izglede za zaposlenje“.

Uprkos procvatu trgovine u obe zemlje malo znaju jedni o drugima i Hermant Kumar Adlaka kaže:

„Ono što znamo jedni o drugima, o kulturi druge zemlje – tu nismo ni počei da učimo“.

Možda je razlog i u još nerešenim graničnim sporovima, ali dve najmnogoljudnije zemlje sveta odavno su na putu normalizacije odnosa kaže novinar Amit Baruha:

„Na obe strane je odavno zaključeno da se bez obzira na granične sporove mogu razvijati odnosi u drugim oblastima“.

Manomhan Sing nastojaće u Pekingu da se dogovori o što široj saradnji na medjunarodnom planu – na primer u borbi protiv terorizma i u zaštiti klime.Biće reči i o snabdevanju energijom i vodi – Kina navodno sve više vode uzima za sebe.

Izvor zategnutosti može biti i podrška Kine Pakistanu, dok Peking sa nepoverenjem gleda na približavanje Indije Sjedinjenim Američkim Državama. Dva suseda naučila su kako da izadju na kraj jedan sa drugim, ali i dalje ostaju rivali.