Tri generacije pod istim krovom

Tina Arnt ima 72 godine i živi sama - ali nije usamljena: „Kada stvarno želim da porazgovaram sa ljudima, prosto sednem na terasu. Znam da će ubrzo neko proći i popričati sa mnom“, kaže ona. Ljudi njene generacije su uglavnom u staračkim domovima, ili se sami brinu o sebi, ali Arnt učestvuje u projektu Amarils u Bonu. On podrazumeva jeftin smeštaj, gde stanari imaju odvojene stanove, ali se međusobno pomažu. Arntovu to podseća na život u velikoj porodici. Čak se i automobili koriste zajednički.

Arnt je čula za projekat Amarils pre sedam godina, i brzo je shvatila da je to pravo mesto za nju. Ona je decenijama pokušavala da organizuje nešto slično: „Ali ti projekti su se uvek završavali neuspehom. Tada sam pre sedam godina došla na ideju da na internetu pogledam kakve inicijative postoje za smeštaj starijih osoba. Odmah sam našla Amarils“.

Stari i mladi

Gerd Henšajd-Gros jedan je od osnivača Amarilsa: „Mi sami upravljamo projektom i sami smo izgradili ovu kuću. Mi smo gazde, nema uprave, nema investitora“ kaže on za DW.

Zajednički se rade i svakodnevni poslovi – stanari su organizovani u radne grupe. Na primer, Henšajd-Gros i njegova žena članovi su grupe za medije. U prebivalištu „Amarils“ živi oko 50 odraslih i 20 dece. Stari pomažu mladima i obrnuto. „Mislim da je to sjajno, zabavno mi je i ostajem sveža i mlada,“ kaže Arntova.

Za Henšajd-Grosa bilo je nezamislivo da provede starost u kući na periferiji, što rade mnogi Nemci: „I moja žena je razmišljala slično kao i ja, pa smo potražilil druge ljude koji su želeli da žive zajedno.“

Nemci najstariji u Evropskoj uniji

Sličan projekat postoji i u Frajburgu, u staračkom domu Albert-Ria. Studenti mogu tamo da potraže smeštaj – kirija je niska, ali imaju obavezu da se određen broj sati brinu o starim osobama.

Populacija u Nemačkoj postaje sve starija što pokazuju i statistike. Naime, Nemačka već ima najstariju populaciju u Evropskoj uniji. Istovremeno, na tržištu nekretnina nema dovoljno stanova koji odgovaraju starijim osobama. Organizatori Amarilsa kažu da i stariji ljudi kojima je potreban smeštaj, moraju da preuzmu deo odgovornosti.

Ko je ulubio branik?

Naravno, tamo gde ljudi žive zajedno, dolazi i do sukoba. „Ima toga i kod nas. Uvek je najvažnije kako ih rešavamo“, kaže Henšajd-Gros. I Arntova priznaje da joj je nekih dana „svega dosta. Ne želim da o svemu razgovaram. Onda to i ne radim, zatvaram vrata, isključujem telefon i zvonce na vratima. Niko mi to ne uzima za zlo.”

I Tina Arnt je morala da se prilagodi: „Morala sam da se naviknem na to da auto delim sa drugima. Danas mislim da je to divno, baš prava stvar. I više ne pazim toliko da li sam ja ogrebala auto ili ulubila branik ili je to bio neko drugi.“ Za nju je sad nezamislivo da starost provede negde drugde: „Nikad nam nije dosadno, i ne osećamo se beskorisnim. Zbog toga vredi živeti ovde“.

Autori: Ana Peters / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović