Tri greha biskupkinje Kesman

Pod naslovom „Moral i merila“ list Vezer kurir na sledeći način komentariše ostavku Margot Kesman:

„Njena odluka je koliko časna, toliko i neizbežna. Margot Kesman je u skladu sa merilima koja zastupa procenila sopstvenu grešku i donela odluku u skladu sa tim. Biskupkinja je shvatila šta mora da učini mnogo jasnije od kolega u Savetu protestanske crkve koji su nastojali da je odgovore od ostavke. Da je Kesmanova ostala predsednica to bi oslabilo evangelističku crkvu na moralnom planu. Njeni stavovi o političkim, socijalnim i moralnim pitanjima ne bi više imali isti odjek ili, što bi bilo još gore, svesna sopstvene greške izbegavala bi da se izjašnjava o tim problemima. Tu opasnost otklonila je od svoje crkve.

Žaljenje zbog ostavke biskupkinje Kesman je razumljivo i značajno je da ga izražavaju i ljudi koji ne dele uvek njeno mišljenje. Ali crkveni dostojanstvenici moraju da budu uzor. Kesman je zbog jedne sasvim ljudske greške brzo i oštro presudila sama sebi. To je pravi uzor. Sasvim drugačiji je stav prvog čoveka katoličke crkve u Nemačkoj prema greškama sveštenstva koje su – za razliku od vožnje (pijane) Kesmanove – nanele veliku štetu mladim. Rasprava u koju se nadbiskup Robert Colič, kao predsednik Biskupske konferencije, upustio sa ministarkom pravosudja ne ukazuje baš na spremnost za kajanje. A upravo to bi bilo na mestu imajući u vidu mnogobrojne slučajeve napastvovanja dece u crkvenim institucijama“, piše „Vezer kurir“.

O postupku Margot Kesman slično misli i komentator lista Bild:

„Margot Kesman zaslužuje naše duboko poštovanje. Verodostojnost za nju nije reč koja se izgovara samo sa propovedaonice, ona živi tu vrlinu. Vozeći sa 1,5 promila alkohola u krvi napravila je veliku grešku. Nije pokušala bilo šta da prikrije nego je glasno i jasno priznala krivicu. To je čini uzorom. Javno se pokajala, a kajanje je retko. Drugi kažu: bio sam baksuz, baš su morali da me uhvate, baš sam bio glup. Pokajanje znači: svesno živim sa mojom greškom, ona me prati kroz život. Margot Kesman nije žena trulih kompromisa. Zato su njene reči:“ Ništa ne valja u Avganistanu“ nedavno imale tako veliki odjek. Ona je žena koja ne zna za „ako i ali“. To je čini nezgodnom, ali i u sopstvenom slučaju odlučivala je bez „ako i ali“. Zato joj se veruje, a njena doslednost i hrabrost sve su nas potresli“, piše „Bild“.

Možda su zaista sve potresli, ali komentator Berliner morgenposta, na primer, ne misli da je trebalo da daje ostavku i piše:

„Jedan jedini pogrešna potez ne sme da uništi život. Ako bi u Nemačkoj morali da podnesu ostavku svi koji svakodnevno postavljaju visoke moralne standarde, onda u velikom broju slučajeva ne bi ostali prazni samo parlamenti i funkcionerske fotelje, nego i prostor predviđen za komentare u novinama, uključujući i ovaj ovde.

Ostavka biskupkinje nameće osnovno pitanje: koje greške neko društvo toleriše u slučaju svojih zvaničnika? Da li su već saobraćajni prekršaji razlog za odlazak? Kada će histerična javnost naterati prvog zvaničnika da podnese ostavku zbog pogrešnog parkiranja? Svedoci smo kako se u SAD, a delimično i u Velikoj Britaniji, brutalno progone i sasvim privatne greške. Privatna bračna kriza, čak i slutnja da je napravljena greška, dovoljni su za besomučnu hajku. Tako detaljno proveravanje privatnog života ima kontraefekat: svaka kvalifikovana osoba i svako ko nije konformista dobro će razmisliti da li da prihvati neki javnu dužnost. Tako se nastavlja diktatura osrednjih zvaničnika.

Oprostiti ne samo drugima nego i sebi jedna je od velikih i večitih poruka hrišćanstva. Postojali su svi razlozi da se ovoj ženi crkve pruži prilika za pokajanje. Margot Kesman je bila, jeste i ostaje upečatljiva ličnost: spremna za raspravu, ponekad tvrdoglava, spremna da skrene sa utabanog puta, ali uvek dosledna. To što je ta žena posle javnog razvoda i polujavne borbe protiv raka morala da ode zbog vožnje pod uticajem alkohola govori o pomerenim merilima u ovoj zemlji. Za laži o snižavanju poreza i olakšice hotelijerima kupljene donacijama ne podnosi se ostavka, ali se podnosi zbog vožnje kroz crveno. Isus bi se čudio”, piše „Berliner morgenpost”.

Špigel onlajn objavljuje komentar istaknute nemačke feministkinje Alise Švarcer koja smatra da Margot Kesman nije trebalo da podnosi ostavku.

„Veoma žalim zbog njene ostavke. Smatram da je pogrešila što je donela tako dramatičnu odluku. To je pogrešno za nas žene, pogrešno za progresivne protestante u Nemačkoj i pogrešno za nju samu“, piše Švarcerova i dodaje da „ima dovoljno razloga za stid i kajanje i zabrinutost za budući kredibilitet“, ali i da Kesmanova nije morala da ode zbog jednog incidenta. Možda je upravo iz toga trebalo da crpi snagu i stoji uspravno, piše Alisa Švarcer i dodaje da je možda „licemerje u sopstvenim redovima doprinelo ostavci. Mnogo je konzervativaca kojima je ova treća greška bila previše: 1. žena, 2. razvedena, 3. popila čašicu više“, piše Alise Švarcer za „Špigel onlajn”.

„Cinizam i gramzivost Gida Vestervelea“

Berliner cajtung se pozabavio honorarima predsednika liberala Gida Vestervelea koji je izazvao velike polemike napadima na one koji primaju pomoć za dugotrajnu nezaposlenost kao na trutove koji žive o trošku društva:

„Vestervele je u nadzornim odborima tri osiguravajuća društva. U svakom prima najmanje sedam hiljada evra godišnje, verovatno više. Ali, to mu nije dovoljno. Gido Vestervele drži i 36 plaćenih predavanja, najčešće po narudžbini kompanija kao što su osiguravajuće društvo Gerling, trgovinski lanac Edeka, hotelski lanac Maritim ili banka Openhajm.

Po pravilu takva se predavanja istaknutim političarima plaćaju između 10 i 20 hiljada evra. Sve je to legalno i profesionalni političar Vestervele, inače advokat, sve je uredno prijavio predsedniku Bundestaga. Ali, taj Vestervele je isti onaj koji iz sveg glasa viče zbog ’blagostanja bez napora’ u kome žive dugotrajno nezaposleni. To je cinizam, a Vestervele je gramzivac”, piše „Berliner cajtung”.

Grčka: Tolike subvenicije EU, a toliki dug…

Vestdojče algemajne cajtung piše o situaciji u Grčkoj:

„Baš Grčka – gnev zbog statističkih igrarija i očajne budžetske politike tako je velik i zbog toga što Grčka najviše dobija iz fondova EU. Nijedna druga članica ne dobija tolike subvencije iz zajedničke kase. Šta je za Grčku značio prijem u EU 1981. i u evrozonu 2001. godine najbolje se vidi iz podataka o privrednom rastu – društveni proizvod rastao je tri do četiri procenta svake godine.

Uprkos tome, grčki dug iznosi 125 odsto društvenog proizvoda i budžetski deficit 13 procenata – najviše među ’dvadesetsedmoricom’. I što je još gore, ima sumnji da ni to nisu definitivni podaci o grčkoj bedi. Pa čak ni sada, u jeku krize poverenja, Atina nije u stanju da dostavi solidne podatke o finansijskoj situaciji u kojoj je zemlja“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković