Trnovit put do objavljivanja knjige

Orfin je selo na jugu Mađarske. U njemu nadomak šume u kućici sa baštom živi Robert Halmaj. Trideset mu je godina i po zanimanju je pisac. Pre svega piše pesme, ali od nedavno i pripovetke. Njegovo tekstovi najčešće opisuju život u velegradu, iako već neko vreme živi na selu. "U gradu sam rođen i odrastao. Zato život u gradu ima ogroman uticaj na moj posao. Pišem o jednostavnim, svakodnevnim stvarima: o erotici gaćica koje se spuštaju niz telo, o ugašenoj cigareti ili o uvelom listu kestenovog drveta. Ali većinu stvari o kojima pišem prosto izmišljam iz glave."

Robert Halmaj ne može da živi od pisanja, jer ti prihodi su nedovoljni. Njegov primarni posao jeste da organizuje kulturne manifestacije u susednom gradu.

"Normalni" pisci ne mogu da žive od svog zanata

I tridesetogodišnji pisac Robert Balog kaže da preživljava isključivo zahvaljujući sporednim poslovima. A pritom je Balog već probio led u svetu književnika. Do sada je objavio osam zbirki pesama i pripovedaka. U svojim delima problematizuje pitanja identiteta. Piše o utiscima i doživljajima svakodnevice. Robert Balog naglašava da u je Mađarskoj za tzv. "normalne" pisce skoro nemoguće živeti od publikovanih dela. "Na policama knjižara mogu se naći skoro samo knjige tzv. autora- zvezda. Ali ako ste običan, odnosno nepoznati pisac, vrlo je teško objaviti knjigu. Potrebni su Vam jaki kontakti. Nedavno sam u poznatom časopisu objavio podužu pesmu. Za nju sam dobio sto evra. Kako da čovek živi od toga? Svi književnici u Mađarskoj pokušavaju da se domognu stipendija. Ja lično, redigujem jednu internet stranicu, pišem književne kritike i organizujem kulturne manifestacije. Tako izlazim na kraj."

Mnogi pisci u Mađarskoj su u međuvremnu pristupili mrežama koje im pomažu u svakodnevnoj borbi za preživljavanje. Robert Balog na primer, vodi malu grupu u kojoj pisci međusobno razmenjuju svoja znanja i iskustva. Grupa je okupljena zahvaljujući usmenoj propagandi, i jedna je od mnogobrojnih grupa pisaca u zemlji.

Povrh toga u Mađarskoj postoji i pravi Klub mladih pisaca po imenu Literarni krug Atila Jožef. Ime potiče od mađarskog pesnika koji je živeo početkom 20. veka. Klub ima već 350 članova. Grupe organizuju kulturne događaje i književne radionice. Osim toga članovi se međusobno pomažu u pronalaženju stipendija i mogućnosti za objavljivanje dela. Predsednik Kluba Andraš Gerevič je ponosan na tu mrežu: "Podržavamo autore u publikovanju njihovih knjiga. Za mnoge je reč tek o prvoj knjizi. Mlade osobe nas koriste kao neku vrstu odskočne daske. Osim toga u grupi takođe sarađujemo."

Raznolikost košta

Andraš Gerevič vrlo dobro zna da i mreža koja dobro funkcioniše ne može da reši sve probleme. Klub nema recept protiv besparice. On se zalaže za bolje plaćanje književnih tekstova. A to je hitno neophodno, smatra Robert Balog, jer, samo tako je moguće očuvati bogatstvo stilova pisaca. "Postoje na primer pisci koji sa stanovišta forme, pišu klasične pesme. Sadržinski se bave sasvim aktuelnim temama. A onda postoje pisci koji se oslanjaju na tradicionalnu mađarsku literaturu. U Mađarskoj je situacija takva da većina mladih autora najpre piše pesme. Tek kasnije romane i drame. U skorije vreme je vrlo popularno i pisanje scenarija. Istočnoevropska literatura se potpuno razlikuje od zapadnoevropske. Mi smo ovde suočeni sa drugačijim problemima od ljudi na Zapadu. Imamo drugačiju predstavu o životu. Globalizacijom se te razlike naravno smanjuju. A ko hoće da očuva raznolikost mađarskog književnog života, mora da pruži veće šanse mladim piscima."