Tunižani traže kraj diktature

U ponedeljak su se demonstranti okupljali kako bi odali poštu žrtvama, ali je i te skupove policija brutalno razbijala gumenim mecima i suzavcem. Očevici tvrde da su u Kaserinu, oko 300 kilometara južno od glavnog grada Tunisa, snage bezbednosti pucale pravom municijom u masu. Strahuje se da je i tu bilo žrtava.

U smirivanje demonstracija se tokom vikenda prvi put uključila i vojska. Ministarstvo unutrašnjih poslova predstavlja upotrebu oružja legitimnim načinom samoodbrane. Opozicioni političar Ahmed Čebi smatra da je to skandalozno. „Ovo nasilje koje sprovode policija i vojska je sasvim neopravdano. Demonstracije su mirne, ljudi su nenaoružani i jednostavno traže posao, slobodu i poštovanje. A šta radi vlada? Naređuje da se puca u mlade ljude. Zahtevam od predsednika do povuče svoje besne pse kako Tunis ne bi skliznuo u galopirajuću nestabilnost i nasilje.“

Istovremeno, predsednik Ben Ali mirno izlazi pred TV kamere i obećava otvaranje 300.000 novih radnih mesta za samo dve godine. Tvrdi da će biti zaposleni svi visokoobrazovani koji su više od dve godine bez posla. Ben Ali demonstracije opisuje kao „terorističke akte“, a demonstrante kao „prerušene gangstere“. To su sve „neprijateljski elementi u službi stranih interesa“, koji „lažima manipulišu omladinom Tunisa“, a kao povod su iskoristili jedan „nesrećni slučaj“, rekao je Ali, mislivši na samozapaljivanje mladića koje je pokrenulo demonstracije.

Vlast pokušava da umanji značaj demonstracija

U ponedeljak su vlasti zatvorile škole i fakultete do daljnjeg, a razbijen je i jedan skup studenata i đaka u centru grada Tunisa. Demonstranti se organizuju putem socijalnih mreža, Fejsbuka i Tvitera. Više se ne radi samo o mladim ljudima bez posla – na ulice izlaze i advokati, lekari, sindikalci, pa čak i državni službenici. Međutim, vlast je potpuno slepa za njihove zahteve. Mezri Hadad, ambasador Tunisa pri Unesku, na francuskoj televiziji je pokušao da umanji značaj demonstracija.

„Nema govora o društvenoj krizi ili krizi vlasti. Tunižani znaju da su od 1987. uvek birali predsednika (Ben Alija, prim. aut) koji ih sluša, koji je tu za njih, koji zna šta im treba. U Tunisu ne postoji klasni sukob. Postoje, zapravo, samo kritičari koji iskorišćavaju omladinu u svoje svrhe. Ali uveravam vas – Tunisu ide dobro!“

Nezadovoljna generacija koja demonstrira poslednjih nedelja situaciju u zemlji vidi sasvim drugačije. Narod traži kraj diktature; traži slobodu i pravdu i mnogi su spremni da rizikuju i svoj život.

Autori: Aleksander-Rabat Gebel / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković