Tunis- najslađa diktatura Magreba
24. oktobar 2009.
Veličanstvene palme, beskrajne pustinje, predivni planinski predeli. Tunis - more svetla i sunca- sugeriše video Turističkog saveza ove zemlje. Ali, postoji i njena tamna strana, kaže Mišel Tibiana iz Francuske lige za ljudska prava. „U zatvorima se muči. Vlada samovolja. Tunis ima samo demokratsku fasadu, u stvari je to diktatura predsednika republike.“
Zabranjena kritika predsednika države
Istog je mišljenja i tunežanski borac za ljudska prava Kamal Jendubi. On živi u Parizu kao i većina njegovih kolega. Nema pravo da glasa. Ne stoji na biračkom spisku. U Tunisu država odlučuje ko ima pravo glasanja, ljudi kao Jendubi to pravo nemaju. U domovini on važi za nepoželjnu osobu. „Više nemam pravo da putujem u Tunis. Već godinama mi se ne izdaje putna isprava – bez obrazloženja. U Tunisu sam očigledno optužen zbog neprijateljske delatnosti i uvrede šefa države. Verovatno zbog članaka koje sam objavio u francuskoj štampi."
Kritikovanje predsednika u novinama - tako nešto može samo u Francuskoj. U Tunisu je to nezamislivo. Predsednik Ben Ali je stvorio perfektnu policijsku državu. Pripadnici organa bezbednosti i špijuni nadgledaju aktiviste organizacija za ljudska prava i novinare. Permanentno! Nepopularne internet stranice i video berza Youtube redovno se blokiraju, novine cenzurišu, telefonske i internet mreže strogo kontrolišu.
Biti opozicionar u Tunisu znači biti sam
Čak se ni od Francuske ne može očekivati podrška. Predsednik Nikola Sarkozi ne želi da pokvari odnose sa Ben Alijem. Tunis cveta, interesantno je tržište za francusku industriju. I važan partner u borbi protiv islamskih terorista.
Tako će i posle izbora verovatno sve ostati po starom.“Tunis- ostvari svoje snove“- tako glasi reklama za putovanje u ovu zemlju. Opozicija u Tunisu godinama živi u ružnom snu - košmaru, koji će najverovatnije trajati još najmanje pet godina.
Autori: M. Duge / M. Veljković
Odg. urednica: I. Ivanović