Tunis: pandemija, recesija i bes

Vadi bin Solejman sedi u svojoj prodavnici predmeta od keramike u starom gradu Tunisu i iz džepa vadi mobilni telefon. Još malo pa će podne, a on još nije uslužio nijednu jedinu mušteriju. Otkako je pandemija korona-virusa zahvatila i Tunis, Solejman se bori da nekako opstane – uostalom kao i stotine hiljada drugih ljudi koji žive od turizma.

Porodica Bin Solejman pokrenula je posao još 1969. godine i jedini su u okolini koji prodaju predmete od keramike, a proizvode ih u sopstvenoj radionici. Vadi ne želi da odustane, jer godine je uložio u taj posao. Na taj način želi da sačuva i sećanje na svog oca koji je preminuo 2018, a posao je vodio skoro pola veka.

Depresija i nezadovoljstvo

Preduzeće prolazi kroz teška vremena još od početka tzv. „Arapskog proleća“ i revolucije 2011. godine, priča Bin Solejman za DW. Nakon što je predsednik Kais Sajed privremeno, na meseca dana, raspustio Vladu Tunisa – neizvesnost je ponovo porasla. Teško je predvideti šta će taj politički kurs predsednika Sajeda, kao i pandemija da znače za turizam.

-pročitajte još: Šta se događa u Tunisu: puč ili sve po Ustavu?

„Kriza je počela još za života mog oca. Onda su usledili teroristički napadi, pa su se i oni loše odrazili na naše poslovanje“, kaže Bin Solejman. Nakon toga se situacija smirila, „ali onda je došla pandemija i sad se ponovo borimo da opstanemo.“

Ministarstvo turizma je doduše najavilo sveobuhvatnu podršku, od koje bi trebalo da imaju koristi 800.000 zanatlija, prodavaca i radnika u turizmu, ali Bin Solejman od toga do sada nije video ništa. Za sada mu ne preostaje ništa drugo, osim da se nada boljim vremenima.

„Pokušavam da dođem do novca iz drugih izvora. Imam dva radnika i obojica su oženjeni, imaju porodice i decu. Ne mogu da ih otpustim. Pa tako zajedno gledamo u neizvesnu budućnost. Svi moramo da podnesemo žrtvu.“

Mnogi zatvaraju radnje

Pri tom se Bin Solejmani čak može smatrati srećnim, s obzirom na to da njegova firma još uvek posluje. Mnogi trgovci bili su prisiljeni da zatvore svoje prodavnice.

I ljudi u drugim privrednim granama trpe zbog krize, svi se suočavaju s nezapamćenom recesijom. Postoji opasnost od gubitka hiljada radnih mesta, a egzistencijalne brige dovode do nezadovoljstva političkom elitom u zemlji.

To se videlo i na demonstracijama 25. jula, na Dan Republike Tunisa. Mnogi građani izašli su na ulice da bi iskazali svoj bes. Još isto veče predsednik Kais Sajed proglasio je vanredno stanje koje će trajati 30 dana, s mogućnošću da se produži. Potom je hiljade njegovih pristalica izašlo na ulice i proslavilo tu odluku.

Nedovoljni minimalac

Pokazatelj teške socijalne situaciju u zemlji je i studija koju su izradila tri istraživačka instituta pod nazivom „Dostojan budžet za Tunis“, a koju je izdala Kancelarija nemačke Fondacije Fridrih Ebert u Tunisu. Rezultat istraživanja je sledeći: mesečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Tunisu košta 2.400 tuniskih dinara (oko 750 evra). Ali, mesečna minimalna zarada za 48 sati rada nedeljno je 430 dinara, odnosno oko 130 evra. S tim se teško preživljava.

Kriza koja traje već čitavu deceniju pogodila je sve sektore, kaže Omar el Oudi, ekonomski analitičar i glavni urednik onlajn-portala „Bursa“. Država je pokušala da turistički sektor, koji čini 14 procenata bruto društvenog proizvoda, podrži poreskim olakšicama. Odložila je i plaćanje dugova i odobrila kredite s niskim kamatama.

Al Oudi kaže: „Te mere su turizmu od 2017. do 2019. dale malo oduška“. Ali, strukturalni problemi ostali su sve do danas. Razloge za su, prema Oudiju, česte smene vlada i sklonosti političara da se koncentrišu na pojedinačne, često lokalno usmerene mere, a ne na korenite reforme.

Puč protiv Ustava?

Veoma sporni su i najnoviji koraci koje je preduzeo predsednik Sajed. Sa tačke gledišta njegovih protivnika, smena premijera koju je iznudio i privremeno raspuštanje parlamenta su „puč protiv Ustava“. Oni tvrde da je demokratija u Tunisu ugrožena.

Predsednik Sajed ima drugačiji program od opozicionih stranaka, kaže građevinski preduzetnik Abdul Razak al Akaiši. I on je inače prethodnih dana izlazio na ulicu da protestuje protiv odluka predsednika. „Taj njegov kurs dobro prolazi kod marginalizovane omladine. Oni čeznu za spasiocem, za nekim ko će ih osloboditi iz teške situacije u kojoj se nalaze. Ali, to ne opravdava puč protiv demokratije i monopol državne moći. To je diktatorsko ponašanje.“

Proizvođač keramike Solejman ne gaji više iluzije. Ne očekuje ništa pozitivno ni nakon što pandemija bude prošla. „Previše je korupcije. Najbolje se uzdati u sebe.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu