Turci, Srbi, Poljaci ili samo Nemci?

Ujutro na njen 18. rođendan, Ebru Uzun je dobila pismo u kojem se navodi da se do svoje dvadeset i treće godine mora odlučiti za jedno državljanstvo – ili za tursko ili nemačko. „Odluku sam donela vrlo pragmatično. Budući da mnogo putujem i da studiram u inostranstvu, odlučila sam se za nemački pasoš. To bi mi sa turskom bilo puno teže“, kaže Ebru koja će 2. aprila ove godine navršiti 23 godine.

Iako je ovu odluku zapravo donela 2011. kaže kako joj predaja turske putovnice ipak neće lagano pasti. „Reč je i o mom identitetu kojeg se na neki način moram odreći. Iskreno, nije mi sasvim jasno zašto moram da se odlučim. Država zapravo ne gubi ništa ukoliko ja zadržim još jedno državljanstvo“, kaže Ebru koja trenutno studira neurologiju u Londonu.

Ebru Uzun je jedna od 3.316 mladih osoba koje su do sada posedovale dva pasoša i koje se ove godine moraju odlučiti samo za jedan. Reč je o generaciji dece doseljenika koji su u Nemačkoj rođeni nakon 1. januara 1990. godine. Za sve njih važi pravilo: Ukoliko su njihovi roditelji neprekidno osam godina boravili u Nemačkoj, tada deca automatski imaju pravo na nemačko državljanstvo. Ovaj je zakon stupio na snagu 2000. godine, ali važi i za decu rođenu od 1990. Do sada su ova deca imala dva pasoša.

Doduše, i tu postoje razlike. Naime, ova zakonska obaveza, ne obuhvata decu čiji su roditelji državljani neke zemlje EU ili Švajcarske. Oni smeju da zadrže dvojno državljanstvo, ukoliko su zahtev podnele do svoje 21. godine. Ali deca roditelja iz zemalja, koje nisu članice EU, moraju da se odluče samo za jedan pasoš. Ukoliko do svoje 23 godine ne odaberu sami, tada će to umesto njih učini nemačka država, tako što će ih lišiti nemačkog državljanstva. Isto pravilo važi i za decu, čiji su roditelji iz Srbije ili neke druge bivše jugoslovenske republike.

Fatalna pasivnost

Sada savetovališta za mlade migrante pokušavaju to da spreče. „Naš zadatak jeste da upozorimo mlade da ukoliko im jednom nemačko državljanstvo bude oduzeto, da je to i definitivno. Znači, da im se to može dogoditi ukoliko se pravovremeno ne jave i ništa ne preduzmu. Drugim rečima, da im jednostavno kažemo: Ako ništa ne preduzmete, tada ćete sutra biti još „samo Turci“, kaže Herbert Lueken, šef službe za mlade migrante pri organizaciji „Arbeiterwohlfahrt“ (AWO) u Bremenu.

Takvih slučajeva već je bilo. Jedna mlada žena je u januaru ove godine propustila svoj termin predaje turskog državljanstva. Vlasti u Darmštatu su je kasnije jednostavno obavestile kako od 3. januara više nije nemačka državljanka. Sada joj ne preostaje ništa drugo nego da pokuša da prođe celokupan proces sticanja nemačkog državljanstva, uključujući i polaganje ispita.

Upravo zbog ovakvih slučajeva, fondacija Bertelsman kritikuje zakon i upozorava kako ovakva praksa predstavlja pravu katastrofu na području integracije stranaca. „Ukoliko neko zbog neznanja ili neinformisanosti propusti određeni termin i izgubi nemačko državljanstvo, iz perspektive integracije to je prava katastrofa. Time se nikako ne pružaju pozitivni signali otvorenosti i dobrodošlice“, kaže ovaj stručnjak.

Argumenti za dvojno državljanstvo

I organizacija AWO se zalaže da dvojno državljanstvo u Nemačkoj bude zakonski dozvoljeno. Prema rečima Herberta Luekena, „ne postoji baš nikakva opasnost po Nemačku, ukoliko vlasti dozvole dvojno državljanstvo“.

Međutim, u nemačkom Zakonu o državljanstvu jasno se može videti kako je „izbjegavanje mogućnosti dvojnog ili trojnog državljanstva“ jedno od njegovih osnovnih postulata. Argumenti onih koji se zalažu samo za mogućnost posedovanja jednog pasoša govore uglavnom o komplikacijama prilikom izručivanja neke osobe jednoj ili drugoj zemlji, ili kada je usled razvoda nejasno čije zakone primenjivati.

Inače, AWO je ove godine već savetovao tridesetak mladih, uglavnom one turskog porekla, koji se 2013. godine moraju odlučiti samo za jedan pasoš. Većina namerava da zadrži nemačko državljanstvo i to najčešće iz dva razloga: mladići time žele da izbegnu služenje vojnog roka u Turskoj, ali i izraz emocionalne pripadnosti Nemačkoj – kao zemlji u kojoj su rođeni, odrasli i koju samim tim doživljavaju kao svoju domovinu.

Autori: Karla Blejker / Željka Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon