Turska-Jermenija: Tek na pola puta

Posle 16 godina ledenog doba u odnosima Turske i Jermenije i jednogodišnjih tajnih pregovora ministri spoljnih poslova dve zemlje Ahmet Davutoglu i Eduard Nalbandian potpisali su u subotu uveče u Cirihu protokol o normalizaciji odnosa. Potpisivanju su prisustvovali i ministri spoljnih poslova SAD, Švajcarske, Rusije i Francuske i u ime EU Havijer Solana. Protokolom je predviđeno uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranje tursko-jermenske granice u roku od dva meseca.

Mora se računati još na značajne otpore i delom žestoke proteste nacionalista i u Turskoj, i u Jermeniji pre nego što protokol potpisan u subotu uveče u Cirihu bude ratifikovan u parlamentima dveju zemalja. Već dan uoči potpisivanja u Jerevanu je protestovalo desetak hiljada Jermena.

U svakom slučaju, na trnovitom putu ka pomirenju, savladana je važna etapa i sada se postavlja pitanje: šta dalje? Vodi se računa o svakoj reči i zato dvojica ministara spoljnih poslova i nisu davala nikakve izjave – jermenski ministar koji ne bi pomenuo genocid i turski ministar koji ne bi govorio o zauzimanju azerbejdžanske teritorije od strane Jermenije rizikovali bi kredibilitet u sopstvenim zemljama.

Evropska obećanja

Evropska unija, koju je predstavljao Havijer Solana, i Turskoj, i Jermeniji obećala je poboljšanje odnosa nakon ratifikacije sporazuma o normalizaciji odnosa. Međutim, upravo tu vrstu „nagrade“ odbacuju nacionalisti u obe zemlje kao „izdaju“.

Turski jastrebovi podsećaju na 37 diplomata koje su širom sveta ubili pripadnici jermenske terorističke grupe Asala i upozoravaju na izdaju „bratskog“ azerbejdžanskog naroda. Za jermenske nacionaliste i dijasporu neprihvatljiva je normalizacija odnosa ukoliko Turska ne prizna genocid nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata.

Ministri spoljnih poslova pogađali su se oko svake reči u protokolu - isto tako mukotrpna biće nastojanja da se pridobiju poslanici i javnost dve zemlje. Međutim, ne sme se odstupiti sa puta pomirenja i zato je i dalje neophodna podrška, pa ako treba i pritisak EU, SAD, Francuske, gde živi mnogo Jermena, kao i Rusije. Hladni rat u Evropi je prošlost i on mora postati prošlost i na njenoj periferiji.

Komentar: Baha Gungor