Turska „TV invazija“ na Grčku

„Izvini, ne mogu sad da pričam, baš počinje 'Sulejman Veličanstveni'“. Viki Bešraki često je čula tu rečenicu kada bi nekog pozvala telefonom, u vreme kad se prikazuje turska serija. Viki je po zanimanju arhitekta, ima 40 godina i živi u Atini. Najpre je zbijala šale na račun svoje porodice i prijatelja koji su redovno pratili tu tursku seriju na grčkoj televiziji. Ipak, rešila je da pogleda jednu epizodu, a sada već godinu dana, svake večeri u devet, prati avanture, intrige i strasnu ljubav između turskog vladara iz 16. veka Sulejmana, i hrišćanke Rose u njegovom haremu.

Viki Bešraki objašnjava svoje oduševljenje: „Produkcija je mnogo bolja nego u sličnim grčkim serijama. Treba uzeti u obzir da se na grčkoj televiziji repriziraju stare grčke serije, neke od njih snimljene su još 1985. Ne želim da stalno gledam jedne te iste priče. Dakle, turske serije su nešto novo.“

Milionska publika – milionska zarada

Prva turska TV serija u Grčkoj emitovana je u leto 2005. Zvala se „Granica ljubavi“. Tema je bila ljubav Turčina i Grkinje. Na programu je bila tri godine, a za vreme emitovanja, grčke ulice su se praznile. A zatim je 2010. na ekrane došla serija „1001 noć“. I tu se dogodio preokret.

TV-kritičar Nikos Vulalas iz novina „Atinorama“, objašnjava taj fenomen: „Velike televizijske kuće su 2010. zapale u prve ozbiljne finansijske probleme i nisu više imale novca za proizvodnju novih serija. Turske serije su relativno jeftine, mogu da se kupe za 5.000 evra po epizodi, a postižu veliku gledanost, često više od 40 odsto“, objašnjava Vulalas.

Te serije uspešne su i van Grčke. Turske firme zaradile su prošle godine preko 100 miliona evra samo od prodaje prava na emitovanje u više od 70 zemalja sveta. Serije prate milioni ljudi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, na Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji.

Kultura za izvoz

Serije skupljaju poene i na političkom planu. Tursko Ministarstvo kulture namerava da finansijski podrži njihovu produkciju, zbog ugleda u inostranstvu. Britanski „Tajm“ nazvao je serije „skrivenim oružjem“ turskog premijera Erdogana. Novinar i TV kritičar iz Turske Sina Kologlu veruje da je režim svestan kulturnog uticaja turske TV produkcije: „Svaka država neguje svoj imidž. Ovim serijama se takođe može pokazati koliko je jaka Turska, odnosno, koliki je bio uticaj Otomanskog carstva. Radi se o izvozu kulture.“

Ipak, političari ne pružaju bezuslovnu podršku. „Sulejman Veličanstveni“ našao se na meti kritike premijera Redžepa Tajipa Erdogana jer, navodno, ne predstavlja pretke današnjih Turaka u pravom svetlu. On je čak i pretio pravnom akcijom protiv te serije, ali je odustao zbog negativne reakcije javnosti.

Serije kritikuju i u Grčkoj. Nezaposleni glumci žale se da im se tako oduzima posao. Pojedini listovi pišu da je „Sulejman“ pokušaj da se opravda turska okupacija grčke koja je trajala 400 godina. Poznati kompozitor Mikis Teodorakis obratio se javnosti otvorenim pismom: „Izgleda da je premali broj ljud zabrinut zbog provokativnog držanja (grčkih) televizija, koje besramno emituju sve što im turska propaganda jeftino nudi.“

Kritičar Nikos Vulalas ipak savetuje da se reaguje opuštenije: „Na kraju će svi uvideti da se ovde radi samo o bezopasnom uživanju."

I Viki Bešraki se slaže sa tim: „Mislim da bi Grci bili jako zadovoljni kada bi neka grčka serija imala visoku gledanost u Turskoj. Danas je obrnuta situacija“, kaže, čekajući sledeću epizodu „Sulejmana Veličanstvenog“.

Autori: Marija Rigucu / Ozaj Basak / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković