1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Turska: Ubijene žene su samo statistika

Sertan Sanderson15. jul 2015.

Turska javnost se prošle sedmice bavila slučajem 28-godišnje žene iz Adane, koja se predala lokalnim vlastima nakon zločina koji je počinila, a koji mnogi i odobravaju. Ubila je muža koji ju je maltretirao.

https://p.dw.com/p/1FyNB
Proteste nach Mord an Studentin in der Türkei
Foto: picture-alliance/ZUMAPRESS.com

Čilem Karabulut se predala policiji u Adani i priznala da je ubila svog supruga Hasana (33) i to njegovim pištoljem. Rekla je da ga je ubila kako bi odbranila svoju čast. Kaže da ju je suprug tukao, drogirao i zlostavljao. Kada je pokušao da je natera na prostituciju, nije više mogla da izdrži.

Ubistvo iz časti

Turskim medijima nije trebalo puno da se fokusiraju na neobičan slučaj ubistva u Adani. „Ne bi samo žene ovde stalno trebalo da umiru zbog nasilja, vreme je i za muškarce“, izjavila je Karabulut osvrćući se na nasilje nad ženama koje je u Turskoj u porastu iz godine u godinu.

Svojim činom Karabulut je napravila presedan kada je ubistvo supruga opravdala „odbranom časti“. Takozvano ubistvo iz časti je do sada tradicionalno bilo rezervisano za muškarce, kao izgovor da ubiju žene koje se ne drže dovoljno patrijarhalno. „Da budem iskrena, teško ćete naći ovakvu priču u Turskoj“, kaže Lejla Kaja, poverenicu za prava žena u Asocijaciji za ljudska prava. „Samo od početka ove godine ubijeno je više od 150 žena, a ubili su ih njihovi muževi, očevi ili braća. Čilem Karabulut mogla je lako da postane deo te statistike. Umesto toga, prva je povukla potez i ubila supruga, umesto da čeka da on ubije nju.“

Infografik Female murder victims of domestic violence in Turkey
Broj žena usmrćenih u porodiönom nasilju (kliknuti za uvećanje)

Žene bez zaštite

Kaja naglašava da joj takvi tragični slučajevi nisu nepoznati, dodajući da je često dane provodila pred vratima sudova širom Turske, jer joj neke sudije ne bi dopuštale da prisustvuje suđenjima muškarcima koji su počinili zločin u odbranu časti. „Nisu dozvoljavali da se uverimo u činjenicu da vlada nema pravi mehanizam da zaustavi nasilje nad ženama“, kaže Kaja. „Kao Asocijacija tražimo najstrože kazne u takvim slučajevima. I šta dobijemo? Ubice jednostavno odšetaju, bez ikakve kazne. Oni su doslovno među nama. Kakvu budućnost očekivati u takvim uslovima?“, pita se ona.

I druge feministkinje u Turskoj imaju slične stavove. Arzu Toker, novinarka i spisateljica koja živi u Nemačkoj, jedna je od osnivača udruženja koje okuplja ljude koji su se odrekli islama. Kaže da narastajući uticaj ekstremističkih pokreta u njenoj rodnoj Turskoj ne ostavlja ženama drugu opciju, osim da prihvate potčinjenu ulogu koja im je dodeljena. „Uopšte nisam iznenađena da žene sada počinju da se opiru i bore“, izjavila je Toker za DW. „Nasilje može proizvesti jedino nasilje. Ako ništa drugo, mislim da će ovakvih slučajeva u budućnosti biti sve više.“

Slučaj Ozgečan Aslan

U poslednje vreme ljudi u Turskoj sve češće pravdu uzimaju u svoje ruke, ponekad, doduše, manje nasilno nego što je to uradila Karabulut. Mnoge žene i muškarci zajedno su izašli na ulice u februaru ove godine, kako bi osudili ubistvo Ozgečan Aslan, studentkinje koju su ubili kada je pokušala da se odupre silovanju. Pojedini muškarci na demonstracijama su se pojavili u suknjama kako bi iskazali svoju solidarnost sa ženama. Istovremeno, na društvenim mrežama je, uz snažnu podršku opozicije, pokrenuto potpisivanje peticije za sprečavanje nasilja nad ženama, koju je do sada potpisalo više od milion ljudi. Peticija je nazvana upravo po ubijenoj Aslan.

Protest in Istanbul Männer in Miniröcken
Protesti u Itanbulu u februaruFoto: Reuters/Murad Sezer

Toker naglašava da je retkost da se javno otkriju svi detalji oko nekog slučaja, kao što su to uradili roditelji ubijene Aslan. „Bezbroj je slučajeva ubistava poput tog, u kojima porodice ubijenih skrivaju činjenice i dokaze kako zbog slučaja silovanja ne bi osramotili familiju“, kaže Toker. Ipak, pojedini istupi neće usporiti rastuće nasilje nad ženama u Turskoj, smatra ona: „Pogledajte statistike. One govore same za sebe. Više žena je ubijeno ove godine nego pre deset ili pet godina.“

Kaja, poverenica Asocijacije za ljudska prava, slaže se da nema napretka po pitanju položaja žena u Turskoj. „Žene se još uvek smatraju nevidljivim ili, u najboljem slučaju, građanima drugog reda. Biti žena u Turskoj sinonim je za neprestanu borbu“, kaže ona. Ipak je optimista: „Borimo se i kad odlučimo da u tišini kuće gajimo decu. Ako tu svoju unutrašnju borbu konačno ispoljimo i oživimo, kao što se to desilo na svim ovim protestnim okupljanjima, sigurno ćemo imati kakav-takav uspeh.“

Da li će slučaj Karabulut doprineti promenama u Turskoj, ostaje da se vidi. Što ove žene tiče, čini se spremnom na ono što je čeka. Dok ju je policija odvodila u lokalni zatvor, okupljenim fotoreporterima pokazala je palac na gore. Pažnju je posebno privukla majica u kojoj je bila i na kojoj je pisalo: „Draga prošlosti, hvala ti za sve lekcije; draga budućnosti, spremna sam!“

Izbeglice kao seksualno roblje