Turske ambicije sa ekonomskom pozadinom
15. septembar 2011.
Moglo bi da se pomisli da za govornicom pred delegatima Arapske lige stoji kakav revolucionar. Sloboda, demokratija i ljudska prava – to su veliki ideali o kojima govori Redžep Tajip Erdogan, sada navodno najbolji prijatelj novih režima u arapskim zemljama.
Turski premijer je već zaboravio stare drugove Mubaraka, Gadafija i Ben Alija kao i činjenicu da je Ankara prespavala Arapsko proleće pa sada, sa malim zakašnjenjem, pokazuje svoju privrženost novim vlastima u Egiptu, Libiji i Tunisu.
Aplauze je pobralo Erdoganovo zalaganje za palestinsku državu, koja će se sledeće sedmice naći na dnevnom redu UN: „Priznanje države Palestine je jedino ispravno rešenje. To nije mogućnost – to je neophodnost. Hajde da uskoro zajedno podignemo palestinsku zastavu, hajde da to bude simbol mira i pravde na Bliskom istoku.“
Ekonomski i politički interesi
Iza velikih poziva na „bratstvo“ stoji ekonomski i politički interes. Turska treba da bude uzor novim arapskim demokratijama, kao savremena muslimanska zemlja, čiji građani žive sve bolje i bogatije. Zato severnom Afrikom, uz svog premijera, putuje i 300 turskih privrednika. Kritičari govore o novoj Osmanlijskoj imperiji.
Ta imperija bi počivala na ekonomiji, za razliku od sultanske koja je počivala na sabljama. Naime, poslovi u arapskim zemljama bili su uzdrmani zbog nemira i prevrata, a kada se privreda probudi, nastaće nova borba za pozicije. Turci žele da budu u prvim redovima – prošle godine je čak trećina njihovog izvoza išla na Bliski istok i u severnu Afriku.
Ni politički interesi nisu zanemarljivi. Dugoročno, Turska želi da se postavi kao neka vrsta mentora mladim demokratijama. Kratkoročno, Erdogan traži podršku za svoj sve oštriji stav prema Izraelu koji odbija da se izvini za ubistvo turskih humanitaraca: „Izrael će izaći iz izolacije tek kada se pokaže kao razumna, odgovorna, iskrena i normalna zemlja.“
Međutim, borba za uticaj ima i drugu oštricu: pojedini arapski lideri su uznemireni činjenicom da Ankara sada podržava državne prevrate. To čudi pre svega radikalne režime u Saudijskoj Arabiji i državama Persijskog zaliva. Erdogana ovo ne brine – ili je bar tako izgledalo za govornicom u Kairu.
Autori: Tomas Zajbet / Bjern Blaške / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković