Turski F-16 protiv „Islamske države“

Ova akcija turske vojske je usledila kao reakcija na napad boraca „Islamske države“ na turske vojne položaje na granici sa Sirijom, koji se desio prethodnog dana. Turski mediji izveštavaju da je turska vojna reakcija imala za cilj glavni štab „Islamske države“ smešten u selu Havar u susednoj sirijskoj provinciji. Pritom turska vojska tvrdi da u akciji, koja je po turskom vojniku ubijenom u okršaju sa borcima terorističke milicije nazvana „Operacija Jaldžin“, nije povređen sirijski vazduđšni prostor.

Iz kancelarije turskog premijera Ahmeta Davutoglua došlo je saopštenje u kome se kaže:“Turska republika je odlučna da preduzme sve neophodne mere za zaštitu nacionalne bezbednosti“.

Kraj turskog oklevanja

Turska je dugo oklevala da udovolji želji zapadnih saveznika i priključi se borbi protiv ekstremističke „Islamske države“ koja pod kontrolom drži velike oblasti u Siriji i Iraku. Očito je u promeni turskog stave, osim napada na turske vojnike, ulogu odigrao i samoubilački napad koji je pre nekoliko dana, prema prvim indicijama, izveo turski državljanin pristalica „Islamske države“ i u kojem su stradale 32 osobe, a oko stotinu ljudi je povređeno.

Istovremeno, iz Vašingtona stiže vest da je američkoj vojsci sada dozvoljeno da koristi tursku vazduhoplovnu bazu Indžirlik za svoje vazdušne operacije protiv „Islamske države“. Baza se nalazi na oko 100 kilometara od sirijske granice, u blizini grada Adane na jugoistoku Turske. Zbog blizine granice Amerikanci će pored aviona sada moći da šalju u borbu i helikoptere. Do sada je Turska američkoj vojsci dozvoljavala samo upotrebu bespilotnih letelica. U noći između četvrtka i petka američki predsednik Obama i turski predsednik Erdogan su dogovorili da tesno sarađuju u borbi protiv „Islamske države“.

Upravo je odbijanje Turske da, kao članica Severnoatlanskog pakta, Vašingtonu odobri upotrebu svojih vazduhoplovnih baza, opteretila tursko-američke odnose. Ankara je dugo smatrala da joj je glavni neprijatelj sirijski predsednik Asad, te je zahtevala da se njegovo svrgavanje proglasi za zvanični cilj zapadnog vojnog angažovanja. Sada su vojno angažovanje i dogovor o saradnji sa Sjedinjenim američkim državama usledili bez ponovnog spominjanja tog zahteva. Zapadni saveznici su zvaničnoj Ankari od početka sukoba u Siriji prebacivali da je previše pasivna u odnosu prema terorističkoj grupaciji „Islamska država“.

Ključ je odnos prema Kurdima

Turska je dugo pokušavala da izbegne direktno učešće u sirijskom konfliktu, ali su preko njene teritorije stizali dobrovoljci koji su se priključivali „Islamskoj državi“, kao i naoružani Kurdi koji su se borili protiv nje. Podozrenje prema mogućoj kurdskoj autonomiji u Siriji dodatno je otežavalo tursko jasno svrstavanje u koaliciju protiv „Islamske države“, jer u toj koaliciji kurdski borci igraju važnu ulogu.Dr. Ginter Zojfert, ekspert za Tursku pri berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku, objašnjava dosadašnju tursku dilemu ovako: „Danas se u redovima IS bore mnogi mladi islamisti Turci, ali i islamistički nastrojeni Kurdi. Istovremeno se veliki broj mladih kurdskih levičara iz Turske bori u redovima sirijskih Kurda. To znači da je Turska u poslednje dve godine normalno gledala na to da se njeni mladi bore u dva različita tabora u Siriji i da protiv toga ništa nije preduzela. Zemlja sada uviđa da joj se njeno mešanje u građanski rat u Siriji obija o glavu. A ova politika se mora promeniti. Poteškoća za Tursku jeste to što do sada nije uspela da reši svoj problem s Kurdima. Turska se može ivući iz ovih okova samo ako promeni sopstvenu politiku prema Kurdima“.

Izgleda, da nakon poslednjih napada na vojnike i samoubilačkog napada na turskoj teritoriji, Erdogan više nije imao manevarskog prostora za taktiziranje. On je predsednik zemlje čija granica sa Sirijom ima dužinu od 900 kilometara, a građanski rat u Siriji odavno ima direktne posledice na unutrašnju bezbednost u Turskoj.