Turski ustavni paradoks

Nakon što je saopštena presuda Ustavnog suda, predsednik najznačajnije opozicione stranke, Republikanske narodne partije, DŽHP, Kemal Kilidžaroglu je izjavio da „presuda Ustavnog suda nije u skladu sa očekivanjima“. U toj stranci su se nadali da sud neće odobriti referendum o ustavnim promenama 12. septembra, ali su se te nade izjalovile.

Ustav je inače donesen za vreme vojne vlade 1982. godine, sudije su sada dozvolile da se glasa o promenama, ali ne svima koje se predlažu – način izbora sudija i tužilaca neće se menjati.

Vlada smatra da je reforma ustava neophodna kako bi se Turska modernizovala i demokratizovala i bila „fit za Evropu“. Najavljene promene pozitivno su ocenjene i u Briselu.

Kemalisti protiv!?

Paradoksalno je da je protiv tih promena opozicija, kemalisti koji se smatraju naslednicima Kemala Ataturka koji je upravo hteo da modernizuje Tursku i približi je zapadu Evrope. Istina, i DŽHP želi promenu ustava, ali nije precizno rekla šta bi da menja, jedino je kritikovala predloge vladajuće islamsko konzervativne stranke AKP, jer navodno ugrožavaju nezavisnost pravosuđa.

„Politizacija pravosuđa neizbežno će dovesti do podele društva. Državni tužioci biće pod kontrolom ministarstva pravosuđa, tako da je za nas ova reforma nastavak nedemokratskog ustava. Zato je nećemo podržati“, rekao je Kilidžaroglu.

U stvari, kemalisti optužuju AKP da na čelu sa premijerom Erdoganom nastoji da od Turske napravi islamsku državu božju. U suštini, oba tabora mogu biti zadovoljna presudom Ustavnog suda – i jedni i drugi sačuvali su obraz, a o promenama ustava ionako će odlučiti građani 12. septembra.

Potpredsednik parlamentarnog kluba vladajuće AKP Kilidž smatra da će se većina građana izjasniti za promene: „Mi smo za više slobode i demokratije, a opozicija na to kaže ne. Nasuprot tome, mi kažemo da – za više slobode, za više demokratije, za modernizaciju.“

Autori: Štefen Vurzel / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković