Tursko-evropska partija pokera
Niko ne želi da popusti. Turski predsednik Erdogan odbio je da promeni sporne antiterorističke zakone svoje zemlje. Ako ostane pri toj odluci, Evropska unija će uskratiti Turskoj liberalizaciju viznih pravila koju je obećala da će da sprovede ovog leta. Jedan od velikih turskih ciljeva jeste sloboda putovanja – upravo se Erdogan dugo borio za to. Da se radi samo o tome, Evropljani bi mogli udobno da se naslone i puste Tursku da se koprca sve dok svi uslovi ne budu ispunjeni.
Ali ukidanje viza za turske građane deo je sporazuma o izbeglicama koji je sa Evropskom unijom dogovorio bivši premijer Davutoglu – koji je u međuvremenu bio prisiljen da podnese ostavku. Čini se da je Ankara ponovo spremna da upotrebi „adut izbeglice“ – na ciničan način. „Ako donesete pogrešnu odluku“, poručio je poslanicima Evropskog parlamenta preko Tvitera jedan Erdoganov savetnik, „poslaćemo vam izbeglice“.
Erdoganu potrebno ukidanje viza
Nećemo dozvoliti da nas ucenjuju, izjavljuju sada i Evropska komisija i Evropski parlament. U tome su jedinstvene sve stranke. Predsednik Komisije Junker bio je ovog četvrtka (12.5.) jasan: „Veoma nam je važno da svi uslovi budu ispunjeni – inače nema ništa od toga.“ To je onaj isti Junker koji je još krajem oktobra opominjao da nije vreme za upozoravanje turske vlade na kršenja ljudskih prava, „svidelo se to nama ili ne“.
I tada i danas Evropljani, kada je reč o izbeglicama, zavise od Turske. Do sada se Ankara pridržavala svog dela dogovora. Ako Erdogan zaista raskine sporazum i „pošalje izbeglice“, EU će se ponovo naći tamo gde je bila početkom godine: pred ogromnim nerešenim problemom.
Ali i Erdogan zavisi od Evropljana. Oni mu nisu potrebni samo ekonomski, već i politički, i diplomatski. Još direktnije deluje mogućnost ukidanja viza: ako on to turskom narodu ne omogući na leto, to će znatno smanjiti njegovu popularnost. A ako dođe do liberalizacije, onda će da ga kod kuće slave. Zato i jedna i druga strana imaju veliki interes da se sa sprovođenjem sporazuma nastavi.
Važna lekcija: pouzdaj se u sebe
Na kraju krajeva, u sporu oko antiterorističkih zakona radi se o pitanju definicije terorizma. Niko u Evropi nije protiv toga da Turska suzbija terorizam. Ono što Evropi smeta jeste zloupotreba zakona kako bi se ućutkali nepoćudni političari i novinari. To nisu suprotnosti koje nije moguće prevladati. Mnogo govori u prilog tome da Erdogan samo želi da još jednom poveća cenu svoje saradnje, kao što je to već činio kada je reč o finansijskoj pomoći EU.
Ali čak i ako se obe strane na kraju dogovore, za Evropljane bi bilo dobro da ugrade „kočnicu za slučaj nužde“ protiv masovne zloupotrebe liberalizacije viznih pravila.
No najvažniju konsekvencu iz spora sa Ankarom Evropska unija bi tek trebalo da povuče: čak i ako je sporazum s Turskom doveo do znatnog smanjenja broja izbeglica koje dolaze u Uniju, Evropljani ne bi smeli da se oslone samo na druge zemlje kao na čuvare granica. Svoje spoljne granice trebalo bi pre svega da štite sami.