TV debata podstiče izbornu kampanju

Deset dana pre finala evropskih izbora, na kojima građani Evropske unije biraju svoje predstavnike za novi saziv Evropskog parlamenta, evropski konzervativci, socijaldemokrate, liberali, zeleni i evropska levica direktno su sučelili svoje stavove na debati u Briselu, a Evropljanima poručili da sami izaberu svoju budućnost. Po prvi put u istoriji Unije, birači iz 28 zemalja članica odlučivaće ne samo o svojim predstavnicima u Evropskom parlamentu, od čega zavisi i formiranje parlamentarnih grupa i parlamentarna većina, već bi većina njihovih glasova trebalo da odluči i ko će biti na čelu Evropske komisije narednih pet godina.

Nastavak politike sređivanja javnih finansija

Predstavnik evropskih konzervativca, koji su u prethodnom mandatu imali većinu u Evropskom parlamentu, ali i, po izboru Saveta EU, predsednika Evropske komisije (Žoze Manuel Barozo dolazi iz redova Evropskih narodnih partija), ovoga puta je iskusni Žan Klod Junker, nekadašnji premijer Luksemburga i bivši predsednik Evrozone.

Junker koji podržava do sada preduzete mere štednje i zalaže se prvenstveno za nastavak politike sređivanja javnih finansija, a zatim i za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta, iz Brisela je poručio građanima Evrope da ne može da se troši više nego što se ima:

„Želim Evropu u kojoj neće biti više veštačkih podela na sever i jug, na stare i nove članice, na mlade i stare. Želim Evropu mudrog kompromisa.“

Povratiti poverenje

Da „konzervativna“ budžetska disciplina ne sme da bude prepreka investicijama za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta poruka je glavnog Junkerovog konkurenta za mesto predsednika Evropske komisije, socijaldemokrate Martina Šulca. Šulc, dosadašnji predsednik Evropskog parlamenta, smatra da Evropa u narednom periodu prvenstveno mora da povrati svoj „najveći izgubljeni kapital“, a to je poverenje građana:

„Živimo u evropskoj kući čija vrata i prozori moraju da ostanu otvoreni i da damo šansu narodu da vidi šta se unutra dešava i ko odlučuje o njima. Želim EU kojoj će interes naroda biti na prvom mestu i koja će da se bori za bolji život, pogotovo za budućnost mladih.“

I dok se evropski konzervativci i socijalisti prepiru oko toga šta je trenutno važnije štednja ili investicije, po pitanju spoljne politike i konkretno krize u Ukrajini, složni su u oceni da je EU „meka sila“, koja konflikte mora da rešava dijalogom, a nikako vojnom silom: „Imamo dovoljno vojnih groblja EU, dijalog je rešenje“, izjavio je Junker.

Koliko su uspešni „poznati recepti“ i šta su alternative?

Da je Evropska unija, nasuprot već oprobanim „receptima“ konzervativaca i socijaldemokrata, potrebna „nova strategija“, smatra predstavnik evropskih liberala i demokrata Gaj Verhofstad. On rešenje za evropske probleme vidi u još dubljoj integraciji, kako bi se na najbolji način iskoristila veličina i snaga Unije:

„Evropska unija je na raskršću. Moramo da odlučimo da li ćemo unazad ka nacionalnim državama ili napred u integrisanu Evropu. Ako želimo da rešimo probleme, od klimatskih promena, preko nezaposlenosti i ekonomije, potrebna je jača evropska saradnja i jača EU.“

Poruka liberala je da Evropska komisija sa njima na čelu neće biti podređena „uticaju Berlina i Pariza“, što je, prema rečima Verhofstada, jedan od glavnih problema EU.

Umesto štednje – „zelena ekonomija“

I dok evropski liberali, kada je ukrajinska kriza u pitanju, pozivaju na „ozbiljne sankcije“ prema najbližem krugu Putinovih saradnika „jer je to jedino što će oni razumeti“, evropski „zeleni“ traže prestanak izvoza oružja iz EU u Rusiju kao i oslanjanje Evrope na sopstvene, obnovljive izvore energije. Kandidatkinja zelenih za predsednicu Evropske komisije Ska Keler, Evropljanima umesto štednje koja je „samo pogoršala situaciju“, nudi opciju investiranja u „zelenu ekonomiju“, koja je, prema rečima Keler jedini održivi izvor privrednog rasta i novih radnih mesta u godinama koje dolaze:

„Na predstojećim evropskim izborima vi odlučujete u kom pravcu će se EU kretati. Zeleni i ja vam nudimo alternativnu Evropu. Ja se borim za Evropu kojoj je više stalo do ljudi nego do banaka. Za Evropu u kojoj niko ne pada i koja se brine o svima. Za Evropu solidarnosti i onu koja će biti na čelu borbe protiv klimatskih promena, jer će i to odlučivati o našoj budućnosti“, poručila je evropskim biračima Ska Keler.

Da li će glas naroda biti presudan?

Da u današnjoj Evropskoj uniji vlada „deficit demokratije“ i „paranoja dugova i štednje“ gotovo je podrazumevajuća poruka Aleksisa Ciprasa, kandidata evropske levice i lidera grčke opozicije. Cipras kaže da su EU potrebni uravnotežen razvoj svih regija i solidarnost, a da su „dosadašnji lekovi pacijenta učinili još bolesnijim“:

„Mi želimo Evropu koja pripada njenom narodu. Želimo solidarnost i demokratiju. Da velike odluke donose građani na referendumu, a ne da se one donose „iza zatvorenih vrata“. Sistem „trojke“ (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija) mora se napustiti, a pitanje dugova i krize rešavati dijlogom, na osnovama demokratije i socijalne kohezije“.

Najviše šansi za konzervativce i socijaldemokrate

Iako predizborna kampanja u Evropskoj uniji pokazuje da su ekonomski oporavak i smanjenje nezaposlenosti i dalje primarni evropski ciljevi, načini kako do njih stići se razlikuju. Ono u čemu se sve vodeće evropske partije slažu jeste poruka građanima Evrope da su u prilici da izaberu svoju budućnost. Istovremeno poruka zemljama-članicama, koje će se naknadno dogovarati o predlogu za predsednika Evropske komisije, jeste da se glas naroda mora poštovati.

Petoro izabranih kandidata koji predstavljaju najveće političke grupacije u EU, upozoravaju Savet EU da bi bilo koje drugo rešenje za prvog čoveka Evropske komisije bilo „poništavanje demokratije u Evropi“. Poznavaoci evropskih političkih prilika rećiće da, i ovoga puta, konzervativci i socijaldemokrate imaju najviše šansi da dobiju najveći broj glasova, a samim tim i mesto prvog čoveka Komisije. To ujedno znači da se evropska politika u narednom periodu neće puno razlikovati od dosadašnje, koju su, u najvećoj meri, kreirale upravo te dve političke familije.