U čemu je uspeh poznatih logoa?

Čini se da su neki simboli bili oduvek poznati: znak za mir (peace), lobanja s prekrštenim kostima na gusarskoj zastavi ili čuveni i ozloglašeni zlatni lukovi kod Mekdonaldsa. Drugi, poput krilca na prozivodima firme „Najk“ ili zagrižena jabuka na proizvodima „Epla“, nešto su novijeg datuma, ali svejedno ih prepoznaju gotovo u svakom kutku sveta.

Sada je grupa političara, aktivista i grafičkih dizajnera pokrenula inicijativu za pronalaženje logotipa za ljudska prava. To je projekat kojim bi se stvorio simbol koji će predstavljati ljudska prava. Na takmičenje koje je otvoreno do 31. jula 2011. pozvani su ljudi iz celog sveta da pošalju predloge na internet stranicu humanrightslogo.net.

Takav proces naziva se „crowdsourcing“ (zapošljavanje mase), a predloge će razmatrati „žiri sastavljen od političkih zvezda poput burmanske aktivistkinje za ljudska prava Aung San Su Či, bivšeg sovjetskog vođe Mihajla Gorbačova kao i vrhunskih imena iz dizajnerskog sveta.

Prema tvrdnji pokretača, ta je „incijativa nastala je iz uverenja da će logo za ljudska prava mirno doprineti globalnom širenju i sprovođenju ljudskih prava“, a prijave sa idejama odmah su počele da stižu u ogromnim količinama. Da li se možda traži previše od jednostavnog grafičkog dizajna?

„Kvalitet dobrog logoa“

Kad jednom bude prihvaćen, logo postaje „najmanji zajednički sadržalac“ za određeni proizvod, tvrde stručnjaci iz branše. „Ako proizvod ima pozitivan imidž, onda može da se reklamira i na najmanjem mogućem mestu“, tvrdi nemački dizajner komunikacija Uve Leš. Zato, ako npr. „Lufthanza“ sponzoriše neki koncert, „oni ne moraju o tome da pišu roman, već samo da odštampaju svoj logo na pozivnicama. I svi već znaju da ’Lufthanza’ podržava kulturu“.

Osim što mora da bude privlačan, dobar logo mora da bude i originalan, ne sme lako da se zameni s nekim drugim. Mora da bude prepoznatljiv, da se lako reprodukuje u različitim veličinama i na različitim površinama. Uz to, mora da bude bezvremenski, da lako prelazi međunarodne granice i to tako da izbegava boje ili slike koje imaju negativne konotacije u različitim kulturama. U idealnom slučaju, logo mora da bude fleksibilan ili dosta uopšten, tako da može neku firmu da predstavlja i nakon što se ona razvije u nekom novom, nepredviđenom smeru.

Npr. logo kompjuterske firme „Epl“ (Apple): „Moglo bi da se radi o vegetarijanskom restoranu, o vrsti jabukovače ili o gradu Njujorku“, kaže Leš. I „Najk“ (Nike) je svoj logo dizajnirao kao stilizovano krilo boginje, „ali mi smo naučili da taj simbol povežemo sa njihovim proizvodima“.

Veliki biznis, uverljiva reklama

Nemoguće je proceniti koliko novca firme izdaju za dizajn logoa i na reklamu. Kompanije sa tipičnim proizvodima koji se često menjaju, poput bezalkoholnih pića ili deterdženata, troše otprilike 10 odsto od sveukupne prodaje samo na reklamu. Tradicionalniji proizvođači poput „Forda“ navodno troše - jedan procenata. „Pretpostavljamo da kompanije kao što je ’Najk’ više potroše na marketing, do 30 ili 40 odsto ukupne prodaje“, tvrde u „Interbrandu“, firmi specijalizovanoj za reklamiranje proizvoda.

O tome koliko je dobra ideja da se u dizajniranju logoa za ljudska prava angažuju mase, dosta se raspravlja. Pre svega - troškovi su manji nego kad se za to angažuje neka firma. To je fenomen koji poprima sve veću popularnost među korporacijama, ali na koji se kiselo smeškaju sami dizajneri. S jedne strane, dobro je da se uključi javnost, ali s druge - dizajniranje je zanimanje za koje se godinama treba školovati.

Logo na zalasku

I sama činjenica da se masovno raspravlja o logoima, za neke stručnjake je znak da su zastareli, da su neka vrsta prošlih vremena u dizajnu. Sada umesto toga, dizajnerske firme stvaraju tzv. „dinamične sisteme indentiteta“. Oni mogu da koriste poznate slike ili likove ili motive da bi poslali neku poruku, ali nisu fiksni. Mogu da se menjaju u zavisnosti od medija ili od okolnosti u kojima se koriste.

Autorke: Dženifer Abramson / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković