U Austriji na crno

Svakog jutra na velikom parkingu ispred prodavnice građevinskog materijala u 10. bečkom okrugu dešavaju se iste scene. Pedesetak ljudi, uglavnom rumunskih državljana, čeka tu na kupce i onda im, u nadi da će zaraditi koji evro, nametljivo nudi svoje usluge. Bilo da su to zidarski, keramičarski ili stolarski poslovi, njihova satnica nije veća od sedam evra – za austrijske uslove, ispod svakog minimuma.

„Katastrofa“, rekao bi Edib V. iz Gornjeg Vakufa, koji u kafiću preko puta upravo pali mašinu za kafu: „Ljudi nemaju šta da jedu, došli su iz Rumunije, tu su na ulici. Traže posla, posla nema, policija dođe, rastera ih, oni se sakriju u parku i za deset minuta se opet okupe i čekaju. Šta će jadnici, to je borba za hleb.“

Svakodnevni spektakl

Edib ovaj spektakl posmatra iz dana u dan i čudi se: „Pa pobogu, svi znaju da oni rade na crno, a tu ih svi vide, zar se ne mogu malo sakriti?“ A onda, iznenada, kao da želi da dokaže koliko je sposobniji od Rumuna na parkingu ispred trgovine, kaže i ovo: „Ja, da Vam iskreno kažem, isto radim na crno, ´na švarc´. Mislim, tu imam neku tehniku sposobnosti da štitim lokal, razumete. Sad sam tu malo za šankom, jer sam hteo sebi da napravim kafu. Ali on mene kad kontroliše vidi da sam tek došao, ali da se nisam prijavio. I on mene pita `Was ist los?` Ja kažem `drei Tage, vier Tage – Schweden`. Kao da sam tek došao iz Švedske, razumete?! Ili ako se deset dana nisam prijavio, ja kažem `München` - kao da sam došao iz Minhena. Ili Štutgarta ili šta ti ja znam. Znači, ja sam stalno na toj nekoj relaciji, stalno u pokretu, stalno tek došao. I on ne može proveravati. Razumete?“

Strah Austrijanaca neopravdan

Porast rada na crno, porast nezaposlenosti i smanjenje plata – to je ono čega su se Austrijanci, prema studiji koju je radila Austrijska privredna komora, najviše pribojavali nakon što su austrijske granice otvorene i za radnu snagu sa istoka EU. Otvaranjem šengenskog prostora za građane Srbije i BiH ti su strahovi, dakako, još više porasli.

No i pored toga što pokoji parking ispred trgovina građevinskim materijalom izgleda kao da je Austrija preplavljena jeftinom radnom snagom, može se ipak reći da nema razloga za strah, kaže predstavnik Austrijske privredne komore Rolf Glajsner: „Nema navale i nema redova na granicama, bilo da govorimo o jeftinoj radnoj snazi, bilo o visokokvalifikovanim radnicima. O radu na crno još nemamo tačnih podataka, o tome možemo govoriti tek na jesen, ali je već sada evidentno da se nije desilo ni ono čega smo se pribojavali, ali ni ono što smo priželjkivali“, kaže Glajsner.

Izvesne promene ipak su se desile. Tako je, na primer, što se tiče građevinskih poslova i poslova čišćenja i održavanja, porastao broj stranih kompanija koje trenutno posluju u Austriji. „Što se tiče građevinskih poslova i poslova čišćenja i održavanja, domaće kompanije su pod pritiskom, jer su im kompanije sa istoka svakako jaka konkurencija“, objašnjava Glajsner.

Kako ova konkurencija ne bi uticala na eventualno smanjenje plata, u Austriji je još pre otvaranja granica za radnu snagu sa istoka EU donet zakon koji kaže da svi koji rade u Austriji moraju biti plaćeni po istom, austrijskom ključu, bez obzira na poreklo radnika i bez obzira na to u kojoj je zemlji firma za koju rade prijavljena.

„Pokušavamo već na granicama da damo informacije o ovom zakonu, o tome gde se i kome firme sa istoka u Austriji mogu obratiti i gde će se upoznati sa odredbama koje definišu minimalni mesečni dohodak. Te odredbe važe sa sve koji rade u Austriji“, objašnjava Rudolf Golner, kontrolor pri Austrijskoj privrednoj komori.

Zakonski propusti

No i ovaj zakon ima nedostataka, smatra direktor privredne komore Štajerske Tomas Špan. Jer, austrijske vlasti neće biti u mogućnosti da izriču kazne za one koji prekrše ovaj zakon i onda napuste Austriju i vrate se u zemlju porekla. „Za to su potrebni bilateralni ugovori, a takvi su za sada sklopljeni samo sa Slovenijom. Sa Češkom, Slovačkom ili Mađarskom takvi ugovori nisu sklopljeni“, objašnjava Špan.

Još nema tačnih podataka da li je porastao broj onih koji u Austriji na crno zarađuju za život. Ono što je sigurno jeste da je svaki drugi Austrijanac do sada već zapošljavao radnike na crno, što potvrđuje i mala anketa ispred jedne od prodavnica alata i građevinskog materijala. „Naravno, kod mene su do sada na crno radili već svi mogući majstori“, objašnjava tako jedan stariji gospodin: „Keramičari, zidari, tesari, stolari i uglavnom su to bili stranci, jer su bili jeftini“. „Da, i meni je jedan keramičar na crno postavljao pločice u kupatilu“, dodaje opet druga starija dama: „Bila je to specijalna situacija, jer nismo imali dovoljno novca da bi nam taj posao uradila neka firma“.

I Austrijanci rade „na crno“

Iako se i ovde na prvi pogled stiče utisak da na crno rade gotovo isključivo stranci, profesor Fridrih Šnajder, koji slovi kao austrijski stručnjak za popularni „fuš“, objašnjava: „Dve trećine novca koji se u Austriji zaradi na crno, zarade Austrijanci. Tačnije, Austrijanci i radnici iz drugih zemalja članica EU koji u Austriji imaju redovan posao. To su ljudi koji redovno plaćaju porez, ali ‘fuš’ rade nakon posla, da bi sebi omogućili bolji standard. Treća trećina sastoji se od privremeno penzionisanih i zvanično nezaposlenih, a svega 15 odsto otpada na strance koji ilegalno borave u zemlji.“

No upravo ovih 15 odsto najviše upada u oči i najčešće biva uhvaćeno – baš poput onih rumunskih državljana na parkingu ispred jedne od trgovina građevinskim materijalima. „Kada kontrola uhvati Austrijanca, on spretno objasni da je čovek kojem postavlja pločice njegov zet, dok su stranci koji bivaju uhvaćeni često nespretni i ne znaju se takoreći izvući iz situacije“, dodaje Šnajder.

Edib V. iz Gornjeg Vakufa ipak nema ovakvih problema, kao ni većina „naših“ ljudi koji u Austriji rade na crno. „Naši su ljudi pametniji, znaš kako to hoda, oni rade ovako `familijarno`. Recimo ti si moj zet i ja radim kod tebe na baušteli. I ako moj zet vidi da nešto šuška oko bauštele, mi se odma` grlimo i ljubimo kao da smo tek došli. Ja njega ljubim, razumete, kao da smo se tek videli! To ispadne ljubazno, i ja ih ubedim da sam tek došao.“

Autor: Emir Numanović, Beč
Odg. urednik: Nemanja Rujević