U Bihać na pileći pilav kod Raze - izbeglice iz Pakistana
18. avgust 2019.
Migranti koji dolaze u BiH iz Pakistana, Irana, Avganistana, Sirije i drugih zemalja, imaju uglavnom jedan cilj - prelazak granice i nastavak potrage za dobrim životom u nekoj od evropskih zemalja, šta god to značilo. Većina njih su u prihvatnim centrima ili su u manjim grupama uglavnom u Bihaću i Velikoj Kladuši. Oni koji se zadrže nešto duže u tranzitu kroz BiH, ne mogu da nađu posao, ali je, ruku na srce i malo onih koji ga traže.
Tarik iz Avganistana kaže da se nije trudio da traži posao jer planira što pre da napusti BiH.
„Nisam tražio posao, radio sam malo u Grčkoj ali sam ubrzo krenuo prema Makedoniji i dalje prema Nemačkoj. Sada sam tu i čekam da pređem nekako. Novac mi šalje porodica, i tako preživaljavam, ne nameravam se ovde zadržavati", priča Tarik.
Ni poslodavci nisu široke ruke, jer ne postoji mogućnost njihove prijave, a time ni odgovornosti u celom procesu. Mnogi se slažu da bi vlast trebalo da nađe neki model po kojem bi zapošljavanje bilo moguće.
Raza i njegov pilav
Raza Taslim je iz Pakistana krenuo pre godinu dana, preko Turske i Grčke, gde je radio nekoliko mjeseci u ugostiteljstvu.Došao je u BiH prošle godine. Nakon što je nekoliko puta bezuspešno pokušavao da pređe granicu sa Hrvatskom i domogne se EU i Nemačke, odlučio je da ostane i otvori restoran. Glavni specijalitet je chicken biryani, što j neka vrsta pilava sa pilećim mesom. Za ovo jelo poreklom iz Persije, popularno u velikom srednje Azije i indijskog potkontineta, Raza pirinač nabavlja iz Indije.
„Imao sam i tu jedan problem na početku jer čovek od koga sam uzeo u zakup poslovni prostor, nakon što sam registrovao restoran na svoje ime, u proteklih deset godina nije plaćao porez. Na to sam izgubio dosta vremena dok se sve to sredilo. U martu ove godine počeo sam sa radom. Imam potpisan sporazum na dve godine sa Ministarstvom spoljnih poslova da plaćam rentu, bez obzira da li radim ili ne", priča Raza ne krijući zadovoljstvo zaradom.
Mesečno 1500 evra prometa
„Kada sam bio otvorio nisu dozvolili migrantima da dolaze, ali sada je dobro. Srećan sam jer posao ide dobro, svi naručuju piletinu sa rižom i zadovoljni su. Dnevno imam prometa oko 60 evra, a mesečno maksimalno oko 1500. Imam i jednog radnika, devojku ih Bihaća, koja je prijavljena i svaki dan pitam da li je potrebno nešto, jer znam kako se ovde teško živi", kaže Raza koji ne veruje da bi taj novac, u ovakvim uslovima mogao da zaradi u Nemačkoj.
Raza planira da proširi posao ukoliko bude imao priliku i ukoliko posao bude išao dobro, a od puta za Njemačku je odustao. Hteo bi kaže, da obezbedi pristojan život za svoju poroducu, ženu i kćerku koje trenutno žive u Pakistanu, kako bi i oni možda jednog dana došli u Bihać. Do tada će, što je ironično, verovatno zaposliti još građana Bihaća.