U Bugarskoj ženstvena, u Nemačkoj neozbiljna

Kada je 1997. godine stigla u Nemačku, Cvetelina Krojcer nosila je mini suknje, koristila jaku šminku, i uvek je imala nalakirane nokte. Jednoga dana, kada je u obližnjoj pekari htela da kupi hleb, jedan muškarac ju je upitao: "Koliko košta sat vremena?"

"Svi su prema meni imali predrasude"

U prvom trenutku uopšte nije shvatila o čemu je reč. Muškarac joj se obratio komentarom čije značenje je mlada Bugarka razumela tek posle nekoliko minuta. To ju je šokiralo: na osnovu njene spoljašnjosti, stila odevanja, muškarac je stekao utisak da pred njim stoji – prostitutka. Ovu anegdotu je prvo s osmehom prepričavala drugima, ali kada je i na fakultetu, a i prilikom traženja posla primetila da je svi čudno posmatraju i u najmanju ruku ne shvataju dovoljno ozbiljno, Cvetelina Krojcer je došla do zaključka kako ipak hitno mora nešto da promeni: „Ne samo moj stil i moj bugarski naglasak, već pre svega pisanje o trgovcima ženama koji dovode devojke iz istočne Evrope u Nemačku i ovde ih prisiljavaju na prostituciju, su očigledno učinili dovoljno. Svi su prema meni imali predrasude. Dakle, nije mi preostalo ništa drugo nego da se prilagodim“, kaže mlada Bugarka.

Krojcer je završila istočnoevropske i studije latinoamerikanistike, i napisala čitav niz tekstova i članaka na temu stereotipova i predrasuda. Prema njenom mišljenju, predrasude su doduše često normalna i zdrava pojava, ali one mogu biti i opasne i štetne. „Ukoliko su nametnute od društva i ukoliko neko nije dovoljno školovan i obrazovan, tada postoji opasnost od mentalne izolacije i jednostavno se automatski služi predrasudama. Posledice toga mogu biti netolerancija i rasizam“, kaže ona.

Pravila oblačenja na poslu

Pa ipak, često nije samo reč o predrasudama već jednostavno o kulturnim razlikama u stilu oblačenja, pre svega kada je reč o ženama. U nekim zemljama je naglašavanje određenih delova tela poželjno, to deluje seksi i ženstveno, ali u nekim drugim zemljama ovakav „slobodniji“ stil ne samo da nije popularan nego je nepoželjan. „Na primer u Nemačkoj, kada je reč o stilu odevanja primerenom radnom mestu, vlada takozvani klasični stil. Ramena moraju da budu pokrivena, suknje su dužine do kolena ili ispod – nikako iznad“, kaže NadinTomas, vlasnica Modnog instituta u Berlinu. Ona ženama poručuje kako je od izuzetne važnosti da njihova spoljašnjost uvek odaje utisak ozbiljne osobe.

Šta je ženstveno, a šta nije?

Cvetelina Krojcer kaže kako zaista postoje razlike u shvatanju ženstvenosti u pojedinim zemljama. „Kada neka žena u istočnoj Evropi ili Latinskoj Americi naglasi odećom svoje telo, u tome nema ničeg lošeg. One se ne stide svog tela i svog pola. Ali, žene u Nemačkoj često misle da moraju da se oblače kao muškarci, da moraju da se ponašaju i misle kao oni“, kaže Krojcer. Ipak, dodaje, poslednjih godina je u Nemačkoj primetna određena promena. „Žene se oblače ženstvenije i jače se šminkaju“, tvrdi Krojcer.

Nadin Tomas naglašava da, kada je reč o stilu nemačkih žena, on uprkos jednostavnosti i klasičnosti ne znači istovremeno da Nemice time žele da sakriju svoju ženstvenost. Pa ipak, kako kaže, primeri za najbolje obučene kako žene tako i muškarce, su u Evropi – Italijani. „Oni umeju da izgledaju istovremeno elegentno, ali i ležerno. Uvek nose savršene cipele – za razliku od Nemaca“, kaže Nadin Tomas.

„Izgledaš obično“

Otkako živi u Nemačkoj, Cvetelina Krojcer je promenila svoj stil odevanja. On je sada postao „umereniji i diskretniji“, a koristi i manje šminke. Kada je nedavno ponovo posetila Bugarsku, njena majka je bila šokirana njenim izgledom. „Izgledaš skroz obično! Tako ne možeš da izađeš na ulicu. Zar nemaš novaca da kupiš sebi pristojnu odeću?“, upitala ju je majka. Njen novi nemački stil odevanja (traperice, obična sportska majica i patike) nije odgovarao uobičajenoj slici bugarskih žena.

„Razlog zašto se žene u zemljama u kojima je pre vladao komunizam toliko šminkaju je u činjenici da tamo pre nije bilo dovoljno šminke a ni raznovrsne odeće. To se nabavljalo na tržnicama, preko ilegalnih kanala. Jaka šminka je bio jedan od načina da žene izraze svoju individualnost i unesu malo boje u život. To je ostalo tako i do danas, iako se u današnje vreme sve može nabaviti“, kaže Krojcer. Pa ipak, situacija u bankama, uredima, javnim ustanovama u Bugarskoj je u međuvremenu malo drugačija. Kako kaže ova mlada žena, i ovde se polako širi „nemački“ stil – jednostavnost i klasika. „Globalizacija po tom pitanju nije zaobišla ni Bugarsku“, zaključuje Cvetelina Krojcer.

Autorke: Tini fon Pozer / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović