U Crnog Gori „svako svoju politiku vodi“

O političkom angažmanu razmišlja deo NVO Foruma 2010, jer kako kažu došlo je vreme da se vlast menja. Za razliku od njih, neki sindikalci misle da je to vreme prošlo - sada je moguće samo svrgavanje, pa se za sredinu meseca najavljuju studentsko-radnički protesti.

Ne bi nova partija Crnoj Gori ponudila nove ideje. Sve se crnogorske političke partije kunu u Evropsku uniju, NATO, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomiju i suverenu državu. Nova stranka bi ponudila novi način akcije, delovanje umesto priče, kaže penzionisani general Blagoje Grahovac, jedan od članova NVO Foruma 2010 koji razmišljaju o formiranju nove političke partije:

„Ako analizirate političke programe svih političkih partija u Crnoj Gori nećete naći mnogo razlika, delovanje je sasvim nešto drugo. Moje mišljenje je da treba praviti alternativu jer to građani žele, alternativu mladih i čestitih ljudi koji sigurno imaju budućnost, a ovo što do sada imamo je potvrđeno da je da Crna Gora u suštini nema smjenjivu vlast.“

Koji oktobar pada posle četvrtog? Šesti?

Sve je još na nivou razmišljanja i analiza, kaže Grahovac. No, ako je oslanjati se na poslednje, nema razloga za oklevanje. Analitičari su potencijalno biračko telo ove partije već procenili na 10 do 15 odsto, mahom apstinenata, nekadašnjih pristalica Liberalnog saveza. Ne radi se samo o broju stolica u Skupštini. Dilema za ili protiv političkog delovanja u Crnoj Gori je mnogo ozbiljnija, pojašnjava Grahovac:

„Sve ovako u Crnoj Gori počinje ličiti da vlast ne može nikako drukčije biti smjenjena osim svrgavanjem - što je najgora varijanta. Mi u Forumu 2010 zagovaramo jedan drugi put - vršiti mobilizaciju, političku i građansku, građana CG da se vlast mijenja da ne bi došli u zonu svrgavanja. Na nesreću, na nesreću, pošto je vlast tvrdokorna i ne shvata to, opcija koju zagovara gospodin Vučinić nije isključena.“

Ko je gospodin Vučinić i šta je njegova „opcija“?

Janko Vučinić, predsednik Sindikata Željezare i Glavnog odbora Unije slobodnih sindikata, navukao je na sebe bes premijera Lukšića izjavivši da ukoliko dođe do poskupljenja struje građani treba da izađu na ulice i traže promene. Lukšić mu nije ostao dužan, izjavivši da o nezadovoljstvu materijalnim položajem ne može da govori neko "ko prima jednu i po ili dve prosečne plate, ili sa pozicije generalnog sekretara jednog sindikata koji ima veća primanja nego ministar".

Iako su u međuvremenu razjasnili nesporazume - odakle Lukšić zna kolika je plata generalnog sekretara sindikata (iz novina), kao i da Unija ostaje pri nameri da izađe na ulice ako dođe do pogoršanja životnog standarda, ostao je gorak ukus u ustima. Nisu bolje prošli ni organizatori najvećeg studentskog protesta u poslednjih 20 godina, kaže Demir Hodžić iz Studentske unije: "U poslednje vrijeme izlaze sve više sa nekim baš čudnim nemoralnim izjavama jer toliko su okoreli u toj, ajde da kažem, 20-godišnjoj vladavini da više nemaju ni strah šta će izjaviti, baš jednostavno, što se kaže samo što ne psuju.“

Od tog poslednjeg protesta, ništa se suštinski nije, a nema mnogo izgleda ni da će, promeniti. Ovaj put su na proteste zakazane sredinom decembra pozvali i radnike i dobili potvrdan odgovor. „Mi kao sindikat ne možemo više ćutati prema nekim pojavama u društvu. Mislim da je zrelo vreme da se u Crnoj Gori ide ka stvaranju nekog boljeg i pravednijeg društva nego što je sada. Ovdje kod nas izgleda postoje dva paralelna svijeta, jedan je svijet onih koji imaju mnogo, toliko da ne znaju šta imaju i drugi svijet koji jedva sastavlja kraj sa krajem.“, kaže Janko Vučinić.

Preda mnom junaci!

Radničko, studentsko, građansko nezadovoljstvo, još nije, a pitanje je kada i hoće li uopšte postati narodni pokret. „Mislim da će biti teško i da treba vremena da bi studentski pokreti u prerasli u ono što je bilo u Beogradu, zbog mnogo čega, ali stanje jeste takvo da bi to trebalo da se desi“, priča Hodžić, student četvrte godine Fakulteta političkih nauka. Ali njegovo mišljenje ne dele svi studenti. „Nismo sigurni da su studenti u potpunosti ujedinjeni i spremni za tu stvar, ali među studentima postoji, jedno 70 odsto za tako nešto spremnih studenata.“

U svakom slučaju za pokret 70 odsto je svakako više nego dovoljno, nego fali neko ko bi bio voljan da stao na čelo kolone. Ko bi to mogao da bude? Ni Hodžić nije siguran: "Počinjem da sumnjam u intelektualce, koliko je ta vlast preuzela sve, da li postoji ta druga strana, koja nije vlast, da li ona u tom smislu, da li je i ona, ajde da kažem, udbaška. Ajde da se ne odnosi na sve intelektualce koji nisu pozicija, Baš je čudno. Kako oni komentarišu, kao da doprinose toj poziciji, samo komentarima, da se vidi da postoji nešto i to je to.“

Pre nego se odmakne u nagađanjima ko bi mogao da vodi, trebalo bi rešiti koga će uopšte da predvodi. Najavu osnivanja nove stranke su već pozdravile neke opozicione, jer je prema dosadašnjem delovanju Foruma 2010 jasno da nova stranka ne bi stala uz rame vladajućim. Ali je pitanje hoće li se doći u apsurdnu situaciju da se i onako razjedinjeni birači opozicije, samo prestroje u još jednu partiju? Blagoje Grahovac je kategoričan: „Moje mišljenje i teza jeste udružujmo se zajedno i kontrolišimo i smjenjujmo vlast da ne bi svrgavali, ako građani u tom prepoznaju plemenitost te teze i cilja, onda ja mislim da ne bi došlo do razjedinjavanja nego naprotiv.“

Autor: Daniela Vranković
Odg. urednik: Jakov Leon