U Davosu o prirodnim katastrofama

Poplave, oluje, zemljotresi, suša, glad - skoro da ne prođe nedelja, a da mediji ne izveste o jednoj od pomenutih prirodnih katastrofa koje zadese stanovnike određenog dela planete. U švajcarskom Davosu u ponedeljak počinje petodnevna međunarodna konferencija posvećena prirodnim katastrofama.

Na konferenciji u Davosu će 1000 stručnjaka iz 100 zemalja diskutovati o mogućnostima bržih i efektnijih mera u slučajevima prirodnih katastrofa. Učesnici će na kraju konferencije doneti strateški program od 100 tačaka.

Konferencija će započeti diskusijom o opasnostima izazvanim prirodnim katastrofama, ali će biti reči i o tehničkim rizicima, terorizmu, najezdi gripa, promeni klime, nedostatku hrane. Rizici moraju da se posmatraju kao celina, jer prirodne katastrofe uzrokuju troškove, koji su konstantno u porastu, kaže Valter Aman, iz Instituta za istraživanje snega i lavina u Davosu.

„Uvek uzimam sledeći primer: ranije smo u podrumu čuvali krompire, a danas na istom mestu stoje mašine za pranje veša i uređaji visoke tehnologije koji prilikom poplava, naravno, uvećavaju i ukupne troškove štete. To je i dovelo do situacije da su današnji troškovi štete za istu katastrofu mnogo viši u odnosu na neki raniji period.“

Važna tema konferencije u Davosu biće svakako i promena klime, za koju već ima i očiglednih dokaza, kao što je topljenje glečera na Alpima, tvrdi Aman. Promena klime odgovorna je, kaže, za sve češće i intenzivnije prirodne katastrofe. Stručnjaci će tokom konferencije pokušati da razviju i strategiju efektivnog ponašanja ljudi u kriznim situacijama. Planirano je da se konferencija završi u petak konkretnim rezultatom - stručnjaci bi trebalo da donesu akcioni plan koji obuhvata 100 tačaka na pomenute teme.