U Direnu izvedena predstava komada "Heimatbuch" Kaće Čelan

Pozorišni komad Heimatbuch premijerno je izveden daleke 1988 godine u Subotici. U Vojvodini, odakle potiče autor, Kaća Čelan. Nedavno je ovaj komad na nemačkom jeziku premijerno izveden u Direnu.Izazvao je kao i predhodne predstave Kaće Čelan veliku pažnju - tema, progon takozvanih podunavskih Švaba, njihovo proterivanje i stradanje po završetku Drugog svetskog rata izaziva veliko interesovanje , pošto je godinama, decenijama bila tabu.

Koliko ovaj komad može da doprinese kritičnom suočavanju sa prošlošću i da li je to uopšte njegova intenzija?Pokušavajući da odgovorimo na ova pitanja, otišli smo u Diren, gde smo na parkingu, ispred stare fabrike stakla, sadašnjeg pozorišta susreli grupu plesača u narodnim nošnjama.Igraju kolo. Tuda prolazi traktor,vozi ga čovek sa šajkačom i petokrakom na glavi, u vojničkom šinjelu. "Smrt fašizmu, sloboda narodu"- dobacuju.

Radnja komada se odigrava u Gakovu , na severozapadu Bačke , u proleće 1946. U provizornom logoru se tada nalazilo 15 000 vojvođanskih Švaba.Njihovi čuvari bili su bivši partizani, komunisti ,Srbi. Ali, ovaj pozorišni komad nije dokumentarac, u njemu je prikazano stradanje porodica Drah i Šmit. Ili je pak to pre svega tragična ljubavna priča izmedju 16-togodišnje zatočenice Roze Drah i 41-godišnjeg komandanta logora Dragiše Pavlovića? Ona je Nemica, on Srbin. Ona pripada nacistima, kako su ih zvali, on komunističkim partizanima. Iz tih kategorija, okvira, lanaca nema izlaska, nema slobode. Pa ipak, niko ovde nikoga ne primorava na ljubav, Roza sama detinjasto zaigrana , zagolicana , privučena,odlazi Dragiši.

Njihova je komunikacija prosta, ne moze biti jednostavnija, ogoljena ..Nemoguća ljubav se tragično završava .Odbačena od svojih kao srpska kurva , trudna, ona tajno pokušava da pobaci iglom za štrikanje i pri tome iskrvari.Jedna od toliko mrtvih u logoru. Ali, upravo je ta njena tragična smrt nešto pozitivno za Kaću Čelan, jer reč je o individualnoj smrti:

"Kolektivna smrt je absurd.Ja ne mogu to da objasnim, ali mogu da prikažem. Besmislenost situacije- čovek se radja kao ličnost- njegova smrt je individualna, lična. To što on kolektivno umire zato što je pripadnik jedne nacije ili stanovnik grada, kao što je to bio slučaj sa mojim gradom Sarajevom na primer, nema smisla...Ova ljubavna priča jeste tragična ali i budi nadu , zato što je reč o samoodabranoj smrti, znači vrlo ličnoj smrti....

Pozorište je vrlo pogodan medijum za savladavanje prošlosti , zato što je živ. Glumac tu pred vama igra svoju ulogu, osećanja, dramatika- to je daleko intenzivnije nego film ili knjiga, kaže Kaća Čelan.

Borba protiv zaborava- možda je to glavni cilj.Jer, borba čoveka protiv sile je borba sećanja protiv zaborava, tvrdi i Milan Kundera.

I