U Engleskoj najneizvesniji izbori do sada

Najneizvesnijih 15 časova u novijoj parlamentarnoj istoriji Velike Britanije počela su da teku otvaranjem biračkih mesta. Kampanje su završene. Kandidati su rekli svoje, dok su analitičari, posle nekoliko kopernikanskih obrta, dali konačne prognoze. Građani Velike Britanije odlučuju hoće li laburisti prebroditi i 13. godinu vladavine, da li će konzervativna struja biti dovoljno jaka da samostalno formira parlamentarnu većinu ili će drugačiji pristup predizbornoj kampanji omogućiti liberalinim domokratama da odigraju sving i prekinu tradiciju večite opozicione partije.

Poslednje ankete, uprkos isticanoj prednosti Konzervativne partije Dejvida Kameruna, ostavljaju prostor da niko neće imati apsolutnu većinu za samostalno formiranje vlade. Moguće je da će prvi put u poslednjih 40 godina vlada biti formirana onako, kako je to gotovo uobičajeno za ostale evropske države – koalicijom, ali i da bi mogla da bude formirana manjinska vlada. Procenjuje se da je oko 2 miliona neopredeljenih birača što čitavu stvar čini još neizvesnijom.

Ni mediji nisu imuni na promene

Ovu kampanju obeležile su značajne novine, neuobičajene za britansko tlo. Gledajući televizijske duele tri kandidata, prvi put u britanskoj političkoj istoriji, građani su mogli u krupnom planu da vide tikove, graške znoja i nervozne pokrete trojice kandidata. Ni mediji nisu ostali imuni na promene, pa je tako izostala tradicionalna podrška laburistima od strane Gardijana, dok je Tajms prvi put u poslednjih 18 godina podržao konzervativce.

Kandidat konzervativaca svoju kampanju bazirao je na smanjenju troškova u javnom sektoru, čime bi se izbeglo povećanje poreza. S druge strane, kao vladajuća stranka u poslednjih 13 godina, Laburistička partija i njen lider Gordon Braun, nisu imali mnogo izbora, već da svoju kampanju baziraju na principu „šta-bi-bilo-kad-bi-bilo“. Preciznije, Braun je uglavnom svoj program predstavljao kao jedini za dalji privredni oporavak države. Pri tom je potencirao da bi vlada konzervativaca Britaniju uvukla u novu recesiju.

A, kao i prethodna dvojica, i kandidat liberalnih demokrata svoju kampanju završio je na severu ostrva. Uz već spomenuto približavanje EU, Kleg je svoju kampanju temeljio na reformi poreskog sistema i ukidanju tradicionalnog britanskog predstavničkog sistema. Naime, prema britanskoj tradiciji, vođa stranke, koja ima najviše mandata u donjem domu parlamenta, postaje premijer. Biračka mesta zatvaraju se u 22 časa po britanskom vremenu, a prvi preliminarni rezultati mogli bi da budu objavljeni već posle ponoći.

reuters/afp/rb/nj